Advokati, Advokati u Beogradu, Advokati Beograd, Advokat Beograd, Advokatska Firma, Advokatska Kancelarija, Advokatska Kancelarija Beograd, Beogradski Advokati

USTAV REPUBLIKE SRBIJE

PRVI DEO

NACELA USTAVA

Republika Srbija

Clan 1.

Republika Srbija je drzava srpskog naroda i svih gradana koji u njoj zive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, nacelima gradanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima.

Nosioci suverenosti

Clan 2.

Suverenost potice od gradana koji je vrse referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih predstavnika.
Nijedan drzavni organ, politicka organizacija, grupa ili pojedinac ne moze prisvojiti suverenost od gradana, niti uspostaviti vlast mimo slobodno izrazene volje gradana.

Vladavina prava

Clan 3.

Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i pociva na neotudivim ljudskim pravima.
Vladavina prava se ostvaruje slobodnim i neposrednim izborima, ustavnim jemstvima ljudskih i manjinskih prava, podelom vlasti, nezavisnom sudskom vlascu i povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.

Podela vlasti

Clan 4.

Pravni poredak je jedinstven.
Uredenje vlasti pociva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvrsnu i sudsku.
Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnotezi i medusobnoj kontroli.
Sudska vlast je nezavisna.

Politicke stranke

Clan 5.

Jemci se i priznaje uloga politickih stranaka u demokratskom oblikovanju politicke volje gradana.
Osnivanje politickih stranaka je slobodno.
Nedopusteno je delovanje politickih stranaka koje je usmereno na nasilno rusenje ustavnog poretka, krsenje zajemcenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrznje.
Politicke stranke ne mogu neposredno vrsiti vlast, niti je potciniti sebi.

Zabrana sukoba interesa

Clan 6.

Niko ne moze vrsiti drzavnu ili javnu funkciju koja je u sukobu sa njegovim drugim funkcijama, poslovima ili privatnim interesima.
Postojanje sukoba interesa i odgovornost pri njegovom resavanju odreduju se Ustavom i zakonom.

Grb, zastava i himna

Clan 7.

Republika Srbija ima svoj grb, zastavu i himnu.
Grb Republike Srbije se koristi kao Veliki grb i kao Mali grb.
Zastava Republike Srbije postoji i koristi se kao Narodna zastava i kao Drzavna zastava.
Himna Republike Srbije jeste svecana pesma "Boze pravde".
Izgled i upotreba grba, zastave i himne, ureduju se zakonom.

Teritorija i granica

Clan 8.

Teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva.
Granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku predvidenom za promenu Ustava.

Glavni grad

Clan 9.

Glavni grad Republike Srbije je Beograd.

Jezik i pismo

Clan 10.

U Republici Srbiji u sluzbenoj upotrebi su srpski jezik i cirilicko pismo.
Sluzbena upotreba drugih jezika i pisama ureduje se zakonom, na osnovu Ustava.

Svetovnost drzave

Clan 11.

Republika Srbija je svetovna drzava.
Crkve i verske zajednice su odvojene od drzave.
Nijedna religija ne moze se uspostaviti kao drzavna ili obavezna.

Pokrajinska autonomija i lokalna samouprava

Clan 12.

Drzavna vlast ogranicena je pravom gradana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu.
Pravo gradana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu podleze samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti.

Zastita drzavljana i Srba u inostranstvu

Clan 13.

Republika Srbija stiti prava i interese svojih drzavljana u inostranstvu.
Republika Srbija razvija i unapreduje odnose Srba koji zive u inostranstvu sa maticnom drzavom.

Zastita nacionalnih manjina

Clan 14.

Republika Srbija stiti prava nacionalnih manjina.
Drzava jemci posebnu zastitu nacionalnim manjinama radi ostvarivanja potpune ravnopravnosti i ocuvanja njihovog identiteta.

Ravnopravnost polova

Clan 15.

Drzava jemci ravnopravnost zena i muskaraca i razvija politiku jednakih mogucnosti.

Medunarodni odnosi

Clan 16.

Spoljna politika Republike Srbije pociva na opstepriznatim principima i pravilima medunarodnog prava.
Opsteprihvacena pravila medunarodnog prava i potvrdeni medunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvrdeni medunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom.

Polozaj stranaca

Clan 17.

Stranci, u skladu sa medunarodnim ugovorima, imaju u Republici Srbiji sva prava zajemcena Ustavom i zakonom, izuzev prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo drzavljani Republike Srbije.

DRUGI DEO

LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA I SLOBODE

1. Osnovna nacela

Neposredna primena zajemcenih prava

Clan 18.

Ljudska i manjinska prava zajemcena Ustavom neposredno se primenjuju.
Ustavom se jemce, i kao takva, neposredno se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemcena opsteprihvacenim pravilima medunarodnog prava, potvrdenim medunarodnim ugovorima i zakonima. Zakonom se moze propisati nacin ostvarivanja ovih prava samo ako je to Ustavom izricito predvideno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri cemu zakon ni u kom slucaju ne sme da utice na sustinu zajemcenog prava.
Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima tumace se u korist unapredenja vrednosti demokratskog drustva, saglasno vazecim medunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi medunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovodenje.

Svrha ustavnih jemstava

Clan 19.

Jemstva neotudivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu sluze ocuvanju ljudskog dostojanstva i ostvarenju pune slobode i jednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom drustvu, zasnovanom na nacelu vladavine prava.

Ogranicenja ljudskih i manjinskih prava

Clan 20.

Ljudska i manjinska prava zajemcena Ustavom mogu zakonom biti ogranicena ako ogranicenje dopusta Ustav, u svrhe radi kojih ga Ustav dopusta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ogranicenja zadovolji u demokratskom drustvu i bez zadiranja u sustinu zajemcenog prava.
Dostignuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne moze se smanjivati.
Pri ogranicavanju ljudskih i manjinskih prava, svi drzavni organi, a narocito sudovi, duzni su da vode racuna o sustini prava koje se ogranicava, vaznosti svrhe ogranicenja, prirodi i obimu ogranicenja, odnosu ogranicenja sa svrhom ogranicenja i o tome da li postoji nacin da se svrha ogranicenja postigne manjim ogranicenjem prava.

Zabrana diskriminacije

Clan 21.

Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki.
Svako ima pravo na jednaku zakonsku zastitu, bez diskriminacije.
Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a narocito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, drustvenog porekla, rodenja, veroispovesti, politickog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihickog ili fizickog invaliditeta.
Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija moze uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su sustinski u nejednakom polozaju sa ostalim gradanima.

Zastita ljudskih i manjinskih prava i sloboda

Clan 22.

Svako ima pravo na sudsku zastitu ako mu je povredeno ili uskraceno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemceno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.
Gradani imaju pravo da se obrate medunarodnim institucijama radi zastite svojih sloboda i prava zajemcenih Ustavom.

2. Ljudska prava i slobode

Dostojanstvo i slobodan razvoj licnosti

Clan 23.

Ljudsko dostojanstvo je neprikosnoveno i svi su duzni da ga postuju i stite.
Svako ima pravo na slobodan razvoj licnosti, ako time ne krsi prava drugih zajemcena Ustavom.

Pravo na zivot

Clan 24.

Ljudski zivot je neprikosnoven.
U Republici Srbiji nema smrtne kazne.
Zabranjeno je kloniranje ljudskih bica.

Nepovredivost fizickog i psihickog integriteta

Clan 25.

Fizicki i psihicki integritet je nepovrediv.
Niko ne moze biti izlozen mucenju, necovecnom ili ponizavajucem postupanju ili kaznjavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naucnim ogledima bez svog slobodno datog pristanka.

Zabrana ropstva, polozaja slicnog ropstvu i prinudnog rada

Clan 26.

Niko ne moze biti drzan u ropstvu ili u polozaju slicnom ropstvu.
Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen.
Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskoriscavanje lica koje je u nepovoljnom polozaju smatra se prinudnim radom.
Prinudnim radom se ne smatra rad ili sluzba lica na izdrzavanju kazne lisenja slobode, ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz novcanu nadoknadu, rad ili sluzba lica na vojnoj sluzbi, kao ni rad ili sluzba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglasenja ratnog ili vanrednog stanja.

Pravo na slobodu i bezbednost

Clan 27.

Svako ima pravo na licnu slobodu i bezbednost. Lisenje slobode dopusteno je samo iz razloga i u postupku koji su predvideni zakonom.
Lice koje je liseno slobode od strane drzavnog organa odmah se, na jeziku koji razume, obavestava o razlozima lisenja slobode, o optuzbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lisenju slobode obavesti lice po svom izboru.
Svako ko je lisen slobode ima pravo zalbe sudu, koji je duzan da hitno odluci o zakonitosti lisenja slobode i da naredi pustanje na slobodu ako je lisenje slobode bilo nezakonito.
Kaznu koja obuhvata lisenje slobode moze izreci samo sud.

Postupanje s licem lisenim slobode

Clan 28.

Prema licu lisenom slobode mora se postupati covecno i s uvazavanjem dostojanstva njegove licnosti.
Zabranjeno je svako nasilje prema licu lisenom slobode.
Zabranjeno je iznudivanje iskaza.

Dopunska prava u slucaju lisenja slobode bez odluke suda

Clan 29.

Licu lisenom slobode bez odluke suda, odmah se saopstava da ima pravo da nista ne izjavljuje i pravo da ne bude saslusano bez prisustva branioca koga samo izabere ili branioca koji ce mu besplatno pruziti pravnu pomoc ako ne moze da je plati.
Lice liseno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 casova, biti predato nadleznom sudu, u protivnom se pusta na slobodu.

Pritvor

Clan 30.

Lice za koje postoji osnovana sumnja da je ucinilo krivicno delo moze biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi vodenja krivicnog postupka.
Ako nije saslusano prilikom donosenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru nije izvrsena neposredno po donosenju, pritvoreno lice mora u roku od 48 casova od lisenja slobode da bude izvedeno pred nadlezni sud, koji potom ponovo odlucuje o pritvoru.
Pismeno i obrazlozeno resenje suda o pritvoru uruduje se pritvoreniku najkasnije 12 casova od pritvaranja. Odluku o zalbi na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 casova.

Trajanje pritvora

Clan 31.

Trajanje pritvora sud svodi na najkrace neophodno vreme, imajuci u vidu razloge pritvora. Pritvor odreden odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduze tri meseca, a visi sud ga moze, u skladu sa zakonom, produziti na jos tri meseca. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optuznica, okrivljeni se pusta na slobodu.
Posle podizanja optuznice trajanje pritvora sud svodi na najkrace neophodno vreme, u skladu sa zakonom.
Pritvorenik se pusta da se brani sa slobode cim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio odreden.

Pravo na pravicno sudenje

Clan 32.

Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom vec ustanovljen sud, pravicno i u razumnom roku, javno raspravi i odluci o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optuzbama protiv njega.
Svakome se jemci pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u sluzbenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumaca, ako je slep, gluv ili nem.
Javnost se moze iskljuciti tokom citavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi zastite interesa nacionalne bezbednosti, javnog reda i morala u demokratskom drustvu, kao i radi zastite interesa maloletnika ili privatnosti ucesnika u postupku, u skladu sa zakonom.

Posebna prava okrivljenog

Clan 33.

Svako ko je okrivljen za krivicno delo ima pravo da u najkracem roku, u skladu sa zakonom, podrobno i na jeziku koji razume, bude obavesten o prirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega.
Svako ko je okrivljen za krivicno delo ima pravo na odbranu i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opsti i da dobije primereno vreme i odgovarajuce uslove za pripremu odbrane.
Okrivljeni koji ne moze da snosi troskove branioca, ima pravo na besplatnog branioca, ako to zahteva interes pravicnosti, u skladu sa zakonom.
Svako ko je okrivljen za krivicno delo, a dostupan je sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne moze biti kaznjen, ako mu nije omoguceno da bude saslusan i da se brani.
Svako kome se sudi za krivicno delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optuzbe i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optuzbe i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane.
Svako kome se sudi za krivicno delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlacenja.
Lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivicno delo nije duzno da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi, niti da prizna krivicu.
Sva prava koja ima okrivljeni za krivicno delo ima, shodno zakonu i u skladu sa njim, i fizicko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo kaznjivo delo.

Pravna sigurnost u kaznenom pravu

Clan 34.

Niko se ne moze oglasiti krivim za delo koje, pre nego sto je ucinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predvideno kao kaznjivo, niti mu se moze izreci kazna koja za to delo nije bila predvidena.
Kazne se odreduju prema propisu koji je vazio u vreme kad je delo ucinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za ucinioca. Krivicna dela i krivicne sankcije odreduju se zakonom.
Svako se smatra nevinim za krivicno delo dok se njegova krivica ne utvrdi pravnosnaznom odlukom suda.
Niko ne moze biti gonjen ni kaznjen za krivicno delo za koje je pravnosnaznom presudom osloboden ili osuden ili za koje je optuzba pravnosnazno odbijena ili postupak pravnosnazno obustavljen, niti sudska odluka moze biti izmenjena na stetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku. Istim zabranama podleze vodenje postupka za neko drugo kaznjivo delo.
Izuzetno, ponavljanje postupka je dopusteno u skladu s kaznenim propisima, ako se otkriju dokazi o novim cinjenicama koje su, da su bile poznate u vreme sudenja, mogle bitno da uticu na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku doslo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod.
Krivicno gonjenje i izvrsenje kazne za ratni zlocin, genocid i zlocin protiv covecnosti ne zastareva.

Pravo na rehabilitaciju i naknadu stete

Clan 35.

Ko je bez osnova ili nezakonito lisen slobode, pritvoren ili osuden za kaznjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu stete od Republike Srbije i druga prava utvrdena zakonom.
Svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne stete koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje drzavni organ, imalac javnog ovlascenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave.
Zakon odreduje uslove pod kojima osteceni ima pravo da zahteva naknadu stete neposredno od lica koje je stetu prouzrokovalo.

Pravo na jednaku zastitu prava i na pravno sredstvo

Clan 36.

Jemci se jednaka zastita prava pred sudovima i drugim drzavnim organima, imaocima javnih ovlascenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.
Svako ima pravo na zalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlucuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Pravo na pravnu licnost

Clan 37.

Svako lice ima pravnu sposobnost.
Lice punoletstvom stice sposobnost da samostalno odlucuje o svojim pravima i obavezama. Punoletstvo nastupa sa navrsenih 18 godina.
Izbor i koriscenje licnog imena i imena svoje dece slobodni su.

Pravo na drzavljanstvo

Clan 38.

Sticanje i prestanak drzavljanstva Republike Srbije ureduje zakon.
Drzavljanin Republike Srbije ne moze biti proteran, ni lisen drzavljanstva ili prava da ga promeni.
Dete rodeno u Republici Srbiji ima pravo na drzavljanstvo Republike Srbije, ako nisu ispunjeni uslovi da stekne drzavljanstvo druge drzave.

Sloboda kretanja

Clan 39.

Svako ima pravo da se slobodno krece i nastanjuje u Republici Srbiji, da je napusti i da se u nju vrati.
Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu se ograniciti zakonom, ako je to neophodno radi vodenja krivicnog postupka, zastite javnog reda i mira, sprecavanja sirenja zaraznih bolesti ili odbrane Republike Srbije.
Ulazak stranaca u Republiku Srbiju i boravak u njoj ureduje se zakonom. Stranac moze biti proteran samo na osnovu odluke nadleznog organa, u zakonom predvidenom postupku i ako mu je obezbedeno pravo zalbe i to samo tamo gde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti, drzavljanstva, pripadnosti odredenoj drustvenoj grupi, politickog misljenja ili gde mu ne preti ozbiljno krsenje prava zajemcenih ovim ustavom.

Nepovredivost stana

Clan 40.

Stan je nepovrediv.
Niko ne moze bez pismene odluke suda uci u tudi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog drzaoca, niti u njima vrsiti pretres. Drzalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz jos dva punoletna svedoka prisustvuje pretresanju. Ako drzalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je dopusteno u prisustvu dva punoletna svedoka.
Bez odluke suda, ulazak u tudi stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka, dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednog lisenja slobode ucinioca krivicnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za ljude ili imovinu, na nacin predvicen zakonom.

Tajnost pisama i drugih sredstava opstenja

Clan 41.

Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva.
Odstupanja su dozvoljena samo na odredeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi vodenja krivicnog postupka ili zastite bezbednosti Republike Srbije, na nacin predviden zakonom.

Zastita podataka o licnosti

Clan 42.

Zajemcena je zastita podataka o licnosti.
Prikupljanje, drzanje, obrada i koriscenje podataka o licnosti ureduju se zakonom.
Zabranjena je i kaznjiva upotreba podataka o licnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe vodenja krivicnog postupka ili zastite bezbednosti Republike Srbije, na nacin predviden zakonom.
Svako ima pravo da bude obavesten o prikupljenim podacima o svojoj licnosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zastitu zbog njihove zloupotrebe.

Sloboda misli, savesti i veroispovesti

Clan 43.

Jemci se sloboda misli, savesti, uverenja i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru.
Niko nije duzan da se izjasnjava o svojim verskim i drugim uverenjima.
Svako je slobodan da ispoljava svoju veru ili ubedenje veroispovedanja, obavljanjem verskih obreda, pohadanjem verske sluzbe ili nastave, pojedinacno ili u zajednici s drugima, kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.
Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja moze se ograniciti zakonom, samo ako je to neophodno u demokratskom drustvu, radi zastite zivota i zdravlja ljudi, morala demokratskog drustva, sloboda i prava gradana zajemcenih Ustavom, javne bezbednosti i javnog reda ili radi sprecavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mrznje.
Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima.

Crkve i verske zajednice

Clan 44.

Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvojene od drzave.
Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno ureduju svoju unutrasnju organizaciju, verske poslove, da javno vrse verske obrede, da osnivaju verske skole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu sa zakonom.
Ustavni sud moze zabraniti versku zajednicu samo ako njeno delovanje ugrozava pravo na zivot, pravo na psihicko i fizicko zdravlje, prava dece, pravo na licni i porodicni integritet, pravo na imovinu, javnu bezbednost i javni red ili ako izaziva i podstice versku, nacionalnu ili rasnu netrpeljivost.

Prigovor savesti

Clan 45.

Lice nije duzno da, protivno svojoj veri ili ubedenjima, ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja ukljucuje upotrebu oruzja.
Lice koje se pozove na prigovor savesti moze biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oruzje, u skladu sa zakonom.

Sloboda misljenja i izrazavanja

Clan 46.

Jemci se sloboda misljenja i izrazavanja, kao i sloboda da se govorom, pisanjem, slikom ili na drugi nacin traze, primaju i sire obavestenja i ideje.
Sloboda izrazavanja moze se zakonom ograniciti, ako je to neophodno radi zastite prava i ugleda drugih, cuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda i zastite javnog zdravlja, morala demokratskog drustva i nacionalne bezbednosti Republike Srbije.

Sloboda izrazavanja nacionalne pripadnosti

Clan 47.

Izrazavanje nacionalne pripadnosti je slobodno.
Niko nije duzan da se izjasnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.

Podsticanje uvazavanja razlika

Clan 48.

Merama u obrazovanju, kulturi i javnom obavestavanju, Republika Srbija podstice razumevanje, uvazavanje i postovanje razlika koje postoje zbog posebnosti etnickog, kulturnog, jezickog ili verskog identiteta njenih gradana.

Zabrana izazivanja rasne, nacionalne i verske mrznje

Clan 49.

Zabranjeno je i kaznjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mrznje i netrpeljivosti.

Sloboda medija

Clan 50.

Svako je slobodan da bez odobrenja, na nacin predviden zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obavestavanja.
Televizijske i radio-stanice osnivaju se u skladu sa zakonom.
U Republici Srbiji nema cenzure. Nadlezni sud moze spreciti sirenje informacija i ideja putem sredstava javnog obavestavanja samo ako je to u demokratskom drustvu neophodno radi sprecavanja pozivanja na nasilno rusenje Ustavom utvrdenog poretka ili narusavanje teritorijalnog integriteta Republike Srbije, sprecavanja propagiranja rata ili podstrekavanja na neposredno nasilje ili radi sprecavanja zagovaranja rasne, nacionalne ili verske mrznje, kojim se podstice na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje.
Ostvarivanje prava na ispravku neistinite, nepotpune ili netacno prenete informacije kojom je povredeno necije pravo ili interes i prava na odgovor na objavljenu informaciju ureduje se zakonom.

Pravo na obavestenost

Clan 51.

Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavestavan o pitanjima od javnog znacaja i sredstva javnog obavestavanja su duzna da to pravo postuju.
Svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu drzavnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlascenja, u skladu sa zakonom.

Izborno pravo

Clan 52.

Svaki punoletan, poslovno sposoban drzavljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran.
Izborno pravo je opste i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i licno.
Izborno pravo uziva pravnu zastitu u skladu sa zakonom.

Pravo na ucesce u upravljanju javnim poslovima

Clan 53.

Gradani imaju pravo da ucestvuju u upravljanju javnim poslovima i da pod jednakim uslovima stupaju u javne sluzbe i na javne funkcije.

Sloboda okupljanja

Clan 54.

Mirno okupljanje gradana je slobodno.
Okupljanje u zatvorenom prostoru ne podleze odobrenju, ni prijavljivanju.
Zborovi, demonstracije i druga okupljanja gradana na otvorenom prostoru prijavljuju se drzavnom organu, u skladu sa zakonom.
Sloboda okupljanja moze se zakonom ograniciti samo ako je to neophodno radi zastite javnog zdravlja, morala, prava drugih ili bezbednosti Republike Srbije.

Sloboda udruzivanja

Clan 55.

Jemci se sloboda politickog, sindikalnog i svakog drugog udruzivanja i pravo da se ostane izvan svakog udruzenja.
Udruzenja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi drzavni organ, u skadu sa zakonom.
Zabranjena su tajna i paravojna udruzenja.
Ustavni sud moze zabraniti samo ono udruzenje cije je delovanje usmereno na nasilno rusenje ustavnog poretka, krsenje zajemcenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrznje.
Sudije Ustavnog suda, sudije, javni tuzioci, Zastitnik gradana, pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu biti clanovi politickih stranaka.

Pravo na peticiju

Clan 56.

Svako ima pravo da, sam ili zajedno sa drugima, upucuje peticije i druge predloge drzavnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlascenja, organima autonomne pokrajine i organima jedinica lokalne samouprave i da od njih dobije odgovor kada ga trazi.
Zbog upucivanja peticija i predloga niko ne moze da trpi stetne posledice.
Niko ne moze da trpi stetne posledice za stavove iznete u podnetoj peticiji ili predlogu, osim ako je time ucinio krivicno delo.

Pravo na utociste

Clan 57.

Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih politickih uverenja, ima pravo na utociste u Republici Srbiji.
Postupak za sticanje utocista ureduje se zakonom.

Pravo na imovinu

Clan 58.

Jemci se mirno uzivanje svojine i drugih imovinskih prava stecenih na osnovu zakona.
Pravo svojine moze biti oduzeto ili ograniceno samo u javnom interesu utvrdenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne moze biti niza od trzisne.
Zakonom se moze ograniciti nacin koriscenja imovine.
Oduzimanje ili ogranicenje imovine radi naplate poreza i drugih dazbina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.

Pravo nasledivanja

Clan 59.

Jemci se pravo nasledivanja, u skladu sa zakonom.
Pravo nasledivanja ne moze biti iskljuceno ili ograniceno zbog neispunjavanja javnih obaveza.

Pravo na rad

Clan 60.

Jemci se pravo na rad, u skladu sa zakonom.
Svako ima pravo na slobodan izbor rada.
Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta.
Svako ima pravo na postovanje dostojanstva svoje licnosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zastitu na radu, ograniceno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, placeni godisnji odmor, pravicnu naknadu za rad i na pravnu zastitu za slucaj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne moze odreci.
Zenama, omladini i invalidima omogucuju se posebna zastita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom.

Pravo na strajk

Clan 61.

Zaposleni imaju pravo na strajk, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.
Pravo na strajk moze biti ograniceno samo zakonom, shodno prirodi ili vrsti delatnosti.

Pravo na zakljucenje braka i ravnopravnost supruznika

Clan 62.

Svako ima pravo da slobodno odluci o zakljucenju i raskidanju braka.
Brak se zakljucuje na osnovu slobodno datog pristanka muskarca i zene pred drzavnim organom.
Zakljucenje, trajanje i raskid braka pocivaju na ravnopravnosti muskarca i zene.
Brak i odnosi u braku i porodici ureduju se zakonom.
Vanbracna zajednica se izjednacava sa brakom, u skladu sa zakonom.

Sloboda odlucivanja o radanju

Clan 63.

Svako ima pravo da slobodno odluci o radanju dece.
Republika Srbija podstice roditelje da se odluce na radanje dece i pomaze im u tome.

Prava deteta

Clan 64.

Deca uzivaju ljudska prava primereno svom uzrastu i dusevnoj zrelosti.
Svako dete ima pravo na licno ime, upis u maticnu knjigu rodenih, pravo da sazna svoje poreklo i pravo da ocuva svoj identitet.
Deca su zasticena od psihickog, fizickog, ekonomskog i svakog drugog iskoriscavanja ili zloupotrebljavanja.
Deca rodena izvan braka imaju jednaka prava kao deca rodena u braku.
Prava deteta i njihova zastita ureduju se zakonom.

Prava i duznosti roditelja

Clan 65.

Roditelji imaju pravo i duznost da izdrzavaju, vaspitavaju i obrazuju svoju decu, i u tome su ravnopravni.
Sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili ogranicena samo odlukom suda, ako je to u najboljem interesu deteta, u skladu sa zakonom.

Posebna zastita porodice, majke, samohranog roditelja i deteta

Clan 66.

Porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uzivaju posebnu zastitu, u skladu sa zakonom.
Majci se pruza posebna podrska i zastita pre i posle porodaja.
Posebna zastita pruza se deci o kojoj se roditelji ne staraju i deci koja su ometena u psihickom ili fizickom razvoju.
Deca mlada od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mlada od 18 godina, mogu da rade na poslovima stetnim po njihovo zdravlje ili moral.

Pravo na pravnu pomoc

Clan 67.

Svakome se, pod uslovima odredenim zakonom, jemci pravo na pravnu pomoc.
Pravnu pomoc pruzaju advokatura, kao samostalna i nezavisna sluzba, i sluzbe pravne pomoci koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom.
Zakonom se odreduje kada je pravna pomoc besplatna.

Zdravstvena zastita

Clan 68.

Svako ima pravo na zastitu svog fizickog i psihickog zdravlja.
Deca, trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zastitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi nacin, u skladu sa zakonom.
Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zastita i osnivanje zdravstvenih fondova ureduju se zakonom.
Republika Srbija pomaze razvoj zdravstvene i fizicke kulture.

Socijalna zastita

Clan 69.

Gradani i porodice kojima je neophodna drustvena pomoc radi savladavanja socijalnih i zivotnih teskoca i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih zivotnih potreba, imaju pravo na socijalnu zastitu, cije se pruzanje zasniva na nacelima socijalne pravde, humanizma i postovanja ljudskog dostojanstva.
Prava zaposlenih i njihovih porodica na socijalno obezbedenje i osiguranje ureduju se zakonom.
Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u slucaju privremene sprecenosti za rad, kao i pravo na naknadu u slucaju privremene nezaposlenosti, u skladu sa zakonom.
Invalidima, ratnim veteranima i zrtvama rata pruza se posebna zastita, u skladu sa zakonom.
Fondovi socijalnog osiguranja osnivaju se u skladu sa zakonom.

Penzijsko osiguranje

Clan 70.

Penzijsko osiguranje ureduje se zakonom.
Republika Srbija stara se o ekonomskoj sigurnosti penzionera.

Pravo na obrazovanje

Clan 71.

Svako ima pravo na obrazovanje.
Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno, a srednje obrazovanje je besplatno.
Svi gradani imaju, pod jednakim uslovima, pristup visokoskolskom obrazovanju. Republika Srbija omogucuje uspesnim i nadarenim ucenicima slabijeg imovnog stanja besplatno visokoskolsko obrazovanje, u skladu sa zakonom.
Osnivanje skola i univerziteta ureduje se zakonom.

Autonomija univerziteta

Clan 72.

Jemci se autonomija univerziteta, visokoskolskih i naucnih ustanova.
Univerziteti, visokoskolske i naucne ustanove samostalno odlucuju o svome urecenju i radu, u skladu sa zakonom.

Sloboda naucnog i umetnickog stvaranja

Clan 73.

Naucno i umetnicko stvaralastvo je slobodno.
Autorima naucnih i umetnickih dela jemce se moralna i materijalna prava, u skladu sa zakonom.
Republika Srbija podstice i pomaze razvoj nauke, kulture i umetnosti.

Zdrava zivotna sredina

Clan 74.

Svako ima pravo na zdravu zivotnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obavestavanje o njenom stanju.
Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zastitu zivotne sredine.
Svako je duzan da cuva i poboljsava zivotnu sredinu.

3. Prava pripadnika nacionalnih manjina

Osnovna odredba

Clan 75.

Pripadnicima nacionalnih manjina, pored prava koja su Ustavom zajemcena svim gradanima, jemce se dodatna, individualna ili kolektivna prava. Individualna prava ostvaruju se pojedinacno, a kolektivna u zajednici sa drugima, u skladu sa Ustavom, zakonom i medunarodnim ugovorima.
Putem kolektivnih prava pripadnici nacionalnih manjina, neposredno ili preko svojih predstavnika, ucestvuju u odlucivanju ili sami odlucuju o pojedinim pitanjima vezanim za svoju kulturu, obrazovanje, obavestavanje i sluzbenu upotrebu jezika i pisma, u skladu sa zakonom.
Radi ostvarenja prava na samoupravu u kulturi, obrazovanju, obavestavanju i sluzbenoj upotrebi jezika i pisma, pripadnici nacionalnih manjina mogu izabrati svoje nacionalne savete, u skladu sa zakonom.

Zabrana diskriminacije nacionalnih manjina

Clan 76.

Pripadnicima nacionalnih manjina jemci se ravnopravnost pred zakonom i jednaka zakonska zastita.
Zabranjena je bilo kakva diskriminacija zbog pripadnosti nacionalnoj manjini.
Ne smatraju se diskriminacijom posebni propisi i privremene mere koje Republika Srbija moze uvesti u ekonomskom, socijalnom, kulturnom i politickom zivotu, radi postizanja pune ravnopravnosti izmedu pripadnika nacionalne manjine i gradana koji pripadaju vecini, ako su usmerene na uklanjanje izrazito nepovoljnih uslova zivota koji ih posebno pogadaju.

Ravnopravnost u vodenju javnih poslova

Clan 77.

Pripadnici nacionalnih manjina imaju, pod istim uslovima kao ostali gradani, pravo da ucestvuju u upravljanju javnim poslovima i da stupaju na javne funkcije.
Pri zaposljavanju u drzavnim organima, javnim sluzbama, organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave vodi se racuna o nacionalnom sastavu stanovnistva i odgovarajucoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina.

Zabrana nasilne asimilacije

Clan 78.

Zabranjena je nasilna asimilacija pripadnika nacionalnih manjina.
Zastita pripadnika nacionalnih manjina od svake radnje usmerene ka njihovoj nasilnoj asimilaciji ureduje se zakonom.
Zabranjeno je preduzimanje mera koje bi prouzrokovale vestacko menjanje nacionalnog sastava stanovnistva na podrucjima gde pripadnici nacionalnih manjina zive tradicionalno i u znacajnom broju.

Pravo na ocuvanje posebnosti

Clan 79.

Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo: na izrazavanje, cuvanje, negovanje, razvijanje i javno izrazavanje nacionalne, etnicke, kulturne i verske posebnosti; na upotrebu svojih simbola na javnim mestima; na koriscenje svog jezika i pisma; da u sredinama gde cine znacajnu populaciju, drzavni organi, organizacije kojima su poverena javna ovlascenja, organi autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave vode postupak i na njihovom jeziku; na skolovanje na svom jeziku u drzavnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina; na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova; da na svome jeziku koriste svoje ime i prezime; da u sredinama gde cine znacajnu populaciju, tradicionalni lokalni nazivi, imena ulica, naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jeziku; na potpuno, blagovremeno i nepristrasno obavestavanje na svom jeziku, ukljucujuci i pravo na izrazavanje, primanje, slanje i razmenu obavestenja i ideja; na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obavestavanja, u skladu sa zakonom.
U skladu sa Ustavom, na osnovu zakona, pokrajinskim propisima mogu se ustanoviti dodatna prava pripadnika nacionalnih manjina.

Pravo na udruzivanje i na saradnju sa sunarodnicima

Clan 80.

Pripadnici nacionalnih manjina mogu da osnivaju prosvetna i kulturna udruzenja, koja dobrovoljno finansiraju.
Republika Srbija priznaje prosvetnim i kulturnim udruzenjima nacionalnih manjina posebnu ulogu u ostvarivanju prava pripadnika nacionalnih manjina.
Pripadnici nacionalnih manjina imaju pravo na nesmetane veze i saradnju sa sunarodnicima izvan teritorije Republike Srbije.

Razvijanje duha tolerancije

Clan 81.

U oblasti obrazovanja, kulture i informisanja Srbija podstice duh tolerancije i medukulturnog dijaloga i preduzima efikasne mere za unapredenje uzajamnog postovanja, razumevanja i saradnje medu svim ljudima koji zive na njenoj teritoriji, bez obzira na njihov etnicki, kulturni, jezicki ili verski identitet.

TRECI DEO

EKONOMSKO UREÐENJE I JAVNE FINANSIJE

1. Ekonomsko uredenje

Osnovna nacela

Clan 82.

Ekonomsko uredenje u Republici Srbiji pociva na trzisnoj privredi, otvorenom i slobodnom trzistu, slobodi preduzetnistva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine.
Republika Srbija je jedinstveno privredno podrucje sa jedinstvenim trzistem roba, rada, kapitala i usluga.
Uticaj trzisne privrede na socijalni i ekonomski polozaj zaposlenih uskladuje se kroz socijalni dijalog izmedu sindikata i poslodavaca.

Sloboda preduzetnistva

Clan 83.

Preduzetnistvo je slobodno.
Preduzetnistvo se moze ograniciti zakonom, radi zastite zdravlja ljudi, zivotne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije.

Polozaj na trzistu

Clan 84.

Svi imaju jednak pravni polozaj na trzistu.
Zabranjeni su akti kojima se, suprotno zakonu, ogranicava slobodna konkurencija, stvaranjem ili zloupotrebom monopolskog ili dominantnog polozaja.
Prava stecena ulaganjem kapitala na osnovu zakona, ne mogu zakonom biti umanjena.
Strana lica izjednacena su na trzistu sa domacim.

Svojinska prava stranaca

Clan 85.

Strana fizicka i pravna lica mogu steci svojinu na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili medunarodnim ugovorom.
Stranci mogu steci pravo koncesije na prirodnim bogatstvima i dobrima od opsteg interesa, kao i druga prava odredena zakonom.

Ravnopravnost svih oblika svojine

Clan 86.

Jemce se privatna, zadruzna i javna svojina. Javna svojina je drzavna svojina, svojina autonomne pokrajine i svojina jedinice lokalne samouprave. Svi oblici svojine imaju jednaku pravnu zastitu.
Postojeca drustvena svojina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima, na nacin i u rokovima predvidenim zakonom.
Sredstva iz javne svojine otuduju se na nacin i pod uslovima utvrdenim zakonom.

Drzavna imovina

Clan 87.

Prirodna bogatstva, dobra za koje je zakonom odredeno da su od opsteg interesa i imovina koju koriste organi Republike Srbije u drzavnoj su imovini. U drzavnoj imovini mogu biti i druge stvari i prava, u skladu sa zakonom.
Fizicka i pravna lica mogu steci pojedina prava na odredenim dobrima u opstoj upotrebi, pod uslovima i na nacin predviden zakonom.
Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i na nacin predviden zakonom.
Imovina autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, nacin njenog koriscenja i raspolaganja, ureduju se zakonom.

Zemljiste

Clan 88.

Koriscenje i raspolaganje poljoprivrednim zemljistem, sumskim zemljistem i gradskim gradevinskim zemljistem u privatnoj svojini, je slobodno.
Zakonom se mogu ograniciti oblici koriscenja i raspolaganja, odnosno propisati uslovi za koriscenje i raspolaganje da bi se otklonila opasnost od nanosenja stete zivotnoj sredini ili da bi se sprecila povreda prava i na zakonom zasnovanih interesa drugih lica.

Cuvanje nasleda

Clan 89.

Svako je duzan da cuva prirodne retkosti i naucno, kulturno i istorijsko naslede, kao dobra od opsteg interesa, u skladu sa zakonom.
Posebna odgovornost za ocuvanje nasleda je na Republici Srbiji, autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave.

Zastita potrosaca

Clan 90.

Republika Srbija stiti potrosace.
Posebno su zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti i privatnosti potrosaca, kao i sve necasne radnje na trzistu.

2. Javne finansije

Porezi i drugi prihodi

Clan 91.

Sredstva iz kojih se finansiraju nadleznosti Republike Srbije, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave obezbeduju se iz poreza i drugih prihoda utvrdenih zakonom.
Obaveza placanja poreza i drugih dazbina je opsta i zasniva se na ekonomskoj moci obveznika.

Budzet

Clan 92.

Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju budzete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se finansiraju njihove nadleznosti.
Zakonom se utvrduju rokovi u kojima budzet mora biti usvojen i nacin privremenog finansiranja.
Izvrsavanje svih budzeta kontrolise Drzavna revizorska institucija.
Narodna skupstina razmatra predlog zavrsnog racuna budzeta po pribavljenom misljenju Drzavne revizorske institucije.

Javni dug

Clan 93.

Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu da se zaduzuju.
Uslovi i postupak zaduzivanja ureduju se zakonom.

Ujednacavanje razvoja

Clan 94.

Republika Srbija stara se o ravnomernom i odrzivom regionalnom razvoju, u skladu sa zakonom.

Narodna banka Srbije

Clan 95.

Narodna banka Srbije je centralna banka Republike Srbije, samostalna je i podleze nadzoru Narodne skupstine, kojoj i odgovara.
Narodnom bankom Srbije rukovodi guverner, koga bira Narodna skupstina.
O Narodnoj banci Srbije donosi se zakon.

Drzavna revizorska institucija

Clan 96.

Drzavna revizorska institucija je najvisi drzavni organ revizije javnih sredstava u Republici Srbiji, samostalna je i podleze nadzoru Narodne skupstine, kojoj i odgovara.
O Drzavnoj revizorskoj instituciji donosi se zakon.

CETVRTI DEO

NADLEZNOST REPUBLIKE SRBIJE

Nadleznost Republike Srbije

Clan 97.

Republika Srbija ureduje i obezbeduje:

1. suverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost Republike Srbije, njen medunarodni polozaj i odnose sa drugim drzavama i medunarodnim organizacijama;

2. ostvarivanje i zastitu sloboda i prava gradana; ustavnost i zakonitost; postupak pred sudovima i drugim drzavnim organima; odgovornost i sankcije za povredu sloboda i prava gradana utvrdenih Ustavom i za povredu zakona, drugih propisa i opstih akata; amnestije i pomilovanja za krivicna dela;

3. teritorijalnu organizaciju Republike Srbije; sistem lokalne samouprave;

4. odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih gradana; mere za slucaj vanrednog stanja;

5. sistem prelaska granice i kontrole prometa roba, usluga i putnickog saobracaja preko granice; polozaj stanaca i stranih pravnih lica;

6. jedinstveno trziste; pravni polozaj privrednih subjekata; sistem obavljanja pojedinih privrednih i drugih delatnosti; robne rezerve; monetarni, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnose sa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom; poreski sistem;

7. svojinske i obligacione odnose i zastitu svih oblika svojine;

8. sistem u oblasti radnih odnosa, zastite na radu, zaposljavanja, socijalnog osiguranja i drugih oblika socijalne sigurnosti; druge ekonomske i socijalne odnose od opsteg interesa;

9. odrzivi razvoj; sistem zastite i unapredenja zivotne sredine; zastitu i unapredivanje biljnog i zivotinjskog sveta; proizvodnju, promet i prevoz oruzja, otrovnih, zapaljivih, eksplozivnih, radioaktivnih i drugih opasnih materija;

10. sistem u oblastima zdravstva, socijalne zastite, boracke i invalidske zastite, brige o deci, obrazovanja, kulture i zastite kulturnih dobara, sporta, javnog informisanja; sistem javnih sluzbi;

11. kontrolu zakonitosti raspolaganja sredstvima pravnih lica; finansijsku reviziju javnih sredstava; prikupljanje statistickih i drugih podataka od opsteg interesa;

12. razvoj Republike Srbije, politiku i mere za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova Republike Srbije, ukljucujuci i razvoj nedovoljno razvijenih podrucja; organizaciju i koriscenje prostora; naucno-tehnoloski razvoj;

13. rezim i bezbednost u svim vrstama saobracaja;

14. praznike i odlikovanja Republike Srbije;

15. finansiranje ostvarivanja prava i duznosti Republike Srbije, utvrdenih Ustavom i zakonom;

16. organizaciju, nadleznost i rad republickih organa;

17. druge odnose od interesa za Republiku Srbiju, u skladu s Ustavom.

PETI DEO

UREÐENJE VLASTI

1. Narodna skupstina

Polozaj Narodne skupstine

Clan 98.

Narodna skupstina je najvise predstavnicko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji.

Nadleznost

Clan 99.

Narodna skupstina:

1. donosi i menja Ustav,

2. odlucuje o promeni granice Republike Srbije,

3. raspisuje republicki referendum,

4. potvrduje medunarodne ugovore kad je zakonom predvidena obaveza njihovog potvrdivanja,

5. odlucuje o ratu i miru i proglasava ratno i vanredno stanje,

6. nadzire rad sluzbi bezbednosti,

7. donosi zakone i druge opste akte iz nadleznosti Republike Srbije,

8. daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine,

9. usvaja strategiju odbrane,

10. usvaja plan razvoja i prostorni plan,

11. usvaja budzet i zavrsni racun Republike Srbije, na predlog Vlade,

12. daje amnestiju za krivicna dela.

U okviru svojih izbornih prava, Narodna skupstina:

1. bira Vladu, nadzire njen rad i odlucuje o prestanku mandata Vlade i ministara,

2. bira i razresava sudije Ustavnog suda,

3. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republickog javnog tuzioca, javne tuzioce, sudije i zamenike javnih tuzilaca, u skladu sa Ustavom,

4. bira i razresava guvernera Narodne banke Srbije i nadzire njegov rad,

5. bira i razresava Zastitnika gradana, i nadzire njegov rad,

6. bira i razresava i druge funkcionere odredene zakonom.

Narodna skupstina vrsi i druge poslove odredene Ustavom i zakonom.

Sastav Narodne skupstine

Clan 100.

Narodnu skupstinu cini 250 narodnih poslanika, koji se biraju na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom.
U Narodnoj skupstini obezbeduju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom.

Izbor narodnih poslanika i konstituisanje Narodne skupstine

Clan 101.

Izbore za narodne poslanike raspisuje predsednik Republike, 90 dana pre isteka mandata Narodne skupstine, tako da se izbori okoncaju u narednih 60 dana.
Prvu sednicu Narodne skupstine zakazuje predsednik Narodne skupstine iz prethodnog saziva, tako da se sednica odrzi najkasnije 30 dana od dana proglasenja konacnih rezultata izbora.
Narodna skupstina na prvoj sednici potvrduje poslanicke mandate.
Narodna skupstina konstituisana je potvrdivanjem mandata dve trecine narodnih poslanika.
Na odluku donetu u vezi sa potvrdivanjem mandata dopustena je zalba Ustavnom sudu, koji po njoj odlucuje u roku od 72 sata.
Potvrdivanjem mandata dve trecine narodnih poslanika prestaje mandat prethodnog saziva Narodne skupstine.

Polozaj narodnih poslanika

Clan 102.

Mandat narodnog poslanika pocinje da tece danom potvrdivanja mandata u Narodnoj skupstini i traje cetiri godine odnosno do prestanka mandata narodnih poslanika tog saziva Narodne skupstine.
Narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima odredenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje politickoj stranci na ciji predlog je izabran za narodnog poslanika.
Narodni poslanik ne moze biti poslanik u skupstini autonomne pokrajine, niti funkcioner u organima izvrsne vlasti i pravosuda, niti moze obavljati druge funkcije, poslove i duznosti za koje je zakonom utvrdeno da predstavljaju sukob interesa.
Izbor, prestanak mandata i polozaj narodnih poslanika ureduje se zakonom.

Imunitet narodnog poslanika

Clan 103.

Narodni poslanik uziva imunitet.
Narodni poslanik ne moze biti pozvan na krivicnu ili drugu odgovornost za izrazeno misljenje ili glasanje u vrsenju svoje poslanicke funkcije.
Narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne moze biti pritvoren, niti se protiv njega moze voditi krivicni ili drugi postupak u kome se moze izreci kazna zatvora, bez odobrenja Narodne skupstine.
Narodni poslanik koji je zatecen u izvrsenju krivicnog dela za koje je propisana kazna zatvora u trajanju duzem od pet godina moze biti pritvoren bez odobrenja Narodne skupstine.
U krivicnom ili drugom postupku u kome je uspostavljen imunitet, ne teku rokovi propisani za taj postupak.
Nepozivanje narodnog poslanika na imunitet ne iskljucuje pravo Narodne skupstine da uspostavi imunitet.

Predsednik i potpredsednici Narodne skupstine

Clan 104.

Narodna skupstina, vecinom glasova svih narodnih poslanika, bira predsednika i jednog ili vise potpredsednika Narodne skupstine.
Predsednik Narodne skupstine predstavlja Narodnu skupstinu, saziva njene sednice, predsedava njima i vrsi druge poslove odredene Ustavom, zakonom i poslovnikom Narodne skupstine.

Nacin odlucivanja u Narodnoj skupstini

Clan 105.

Narodna skupstina donosi odluke vecinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna vecina narodnih poslanika.
Vecinom glasova svih narodnih poslanika Narodna skupstina:

1. daje amnestiju za krivicna dela,

2. proglasava i ukida vanredno stanje,

3. propisuje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u ratnom i vanrednom stanju,

4. donosi zakon kojim Republika Srbija poverava autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadleznosti,

5. daje prethodnu saglasnost na statut autonomne pokrajine,

6. odlucuje o Poslovniku o svom radu,

7. ukida imunitet narodnim poslanicima, predsedniku Republike, clanovima Vlade i Zastitniku gradana,

8. usvaja budzet i zavrsni racun,

9. bira clanove Vlade i odlucuje o prestanku mandata Vlade i ministara,

10. odlucuje o odgovoru na interpelaciju,

11. bira sudije Ustavnog suda i odlucuje o njihovom razresenju i prestanku mandata,

12. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republickog javnog tuzioca i javne tuzioce i odlucuje o prestanku njihove funkcije;

13. bira sudije i zamenike javnih tuzilaca, u skladu s Ustavom;

14. bira i razresava guvernera Narodne banke Srbije, Savet guvernera i Zastitnika gradana,

15. vrsi i druge izborne nadleznosti Narodne skupstine.

Vecinom glasova svih narodnih poslanika Narodna skupstina odlucuje o zakonima kojima se ureduju:

1. referendum i narodna inicijativa,

2. uzivanje individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina,

3. plan razvoja i prostorni plan,

4. javno zaduzivanje,

5. teritorija autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave,

6. zakljucivanje i potvrdivanje medunarodnih ugovora,

7. druga pitanja odredena Ustavom.

Zasedanja

Clan 106.

Narodna skupstina se sastaje u dva redovna zasedanja godisnje.
Prvo redovno zasedanje pocinje prvog radnog dana u martu, a drugo redovno zasedanje pocinje prvog radnog dana u oktobru. Redovno zasedanje ne moze trajati duze od 90 dana.
Narodna skupstina sastaje se u vanredno zasedanje na zahtev najmanje jedne trecine narodnih poslanika ili na zahtev Vlade, sa unapred odredenim dnevnim redom.
Narodna skupstina sastaje se bez poziva posle proglasenja ratnog ili vanrednog stanja.

Pravo predlaganja zakona

Clan 107.

Pravo predlaganja zakona, drugih propisa i opstih akata imaju svaki narodni poslanik, Vlada, skupstina autonomne pokrajine ili najmanje 30.000 biraca.
Zastitnik gradana i Narodna banka Srbije imaju pravo predlaganja zakona iz svoje nadleznosti.

Referendum

Clan 108.

Na zahtev vecine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 biraca Narodna skupstina raspisuje referendum o pitanju iz svoje nadleznosti, u skladu sa Ustavom i zakonom.
Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz medunarodnih ugovora, zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode, poreski i drugi finansijski zakoni, budzet i zavrsni racun, uvodenje vanrednog stanja i amnestija, kao ni pitanja koja se ticu izbornih nadleznosti Narodne skupstine.

Raspustanje Narodne skupstine

Clan 109.

Predsednik Republike moze, na obrazlozeni predlog Vlade, raspustiti Narodnu skupstinu.
Vlada ne moze predloziti raspustanje Narodne skupstine, ako je podnet predlog da joj se izglasa nepoverenje ili ako je postavila pitanje svoga poverenja.
Narodna skupstina se raspusta ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu.
Narodna skupstina ne moze biti raspustena za vreme ratnog ili vanrednog stanja.
Predsednik Republike duzan je da ukazom raspusti Narodnu skupstinu u slucajevima odredenim Ustavom.
Istovremeno sa raspustanjem Narodne skupstine predsednik Republike raspisuje izbore za narodne poslanike, tako da se izbori okoncaju najkasnije za 60 dana od dana raspisivanja.
Narodna skupstina koja je raspustena vrsi samo tekuce ili neodlozne poslove, odredene zakonom. U slucaju proglasenja ratnog ili vanrednog stanja ponovo se uspostavlja njena puna nadleznost, koja traje do okoncanja ratnog, odnosno vanrednog stanja.

Zakon o Narodnoj skupstini

Clan 110.

O Narodnoj skupstini se donosi zakon.

2. Predsednik Republike

Polozaj predsednika Republike

Clan 111.

Predsednik Republike izrazava drzavno jedinstvo Republike Srbije.

Nadleznost

Clan 112.

Predsednik Republike:

1. predstavlja Republiku Srbiju u zemlji i inostranstvu,

2. ukazom proglasava zakone, u skladu s Ustavom,

3. predlaze Narodnoj skupstini kandidata za predsednika Vlade, posto saslusa misljenje predstavnika izabranih izbornih lista,

4. predlaze Narodnoj skupstini nosioce funkcija, u skladu sa Ustavom i zakonom,

5. postavlja i opoziva ukazom ambasadore Republike Srbije na osnovu predloga Vlade,

6. prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika,

7. daje pomilovanja i odlikovanja,

8. vrsi i druge poslove odredene Ustavom.

Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavlja, unapreduje i razresava oficire Vojske Srbije.

Proglasenje zakona

Clan 113.

Predsednik Republike je duzan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavanja zakona, odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom postupku, donese ukaz o proglasenju zakona ili da zakon, uz pismeno obrazlozenje, vrati Narodnoj skupstini, na ponovno odlucivanje.
Ako Narodna skupstina odluci da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio na odlucivanje, zakon se izglasava vecinom od ukupnog broja poslanika.
Predsednik Republike je duzan da proglasi ponovno izglasani zakon.
Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglasenju zakona u Ustavom predvidenom roku, ukaz donosi predsednik Narodne skupstine.

Izbor

Clan 114.

Predsednik Republike bira se na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, u skladu sa zakonom.
Izbore za predsednika Republike raspisuje predsednik Narodne skupstine 90 dana pre isteka mandata predsednika Republike, tako da se izbori okoncaju u narednih 60 dana, u skladu sa zakonom.
Prilikom stupanja na duznost, predsednik Republike, pred Narodnom skupstinom polaze zakletvu koja glasi:
"Zaklinjem se da cu sve svoje snage posvetiti ocuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, ukljucujuci i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo, kao i ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava i sloboda, postovanju i odbrani Ustava i zakona, ocuvanju mira i blagostanja svih gradana Republike Srbije i da cu savesno i odgovorno ispunjavati sve svoje duznosti."

Nespojivost funkcija

Clan 115.

Predsednik Republike ne moze obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.

Mandat

Clan 116.

Mandat predsednika Republike traje pet godina i pocinje da tece od dana polaganja zakletve pred Narodnom skupstinom.
Ako mandat predsednika Republike istice za vreme ratnog ili vanrednog stanja, produzava se, tako da traje do isteka tri meseca od dana prestanka ratnog, odnosno vanrednog stanja.
Niko ne moze vise od dva puta da bude biran za predsednika Republike.
Mandat predsednika Republike prestaje istekom vremena na koje je izabran, ostavkom ili razresenjem.
Predsednik Republike podnosi ostavku predsedniku Narodne skupstine.

Ostavka

Clan 117.

Kad predsednik Republike podnese ostavku, on o tome obavestava javnost i predsednika Narodne skupstine.
Danom podnosenja ostavke, predsedniku Republike prestaje mandat.

Razresenje

Clan 118.

Predsednik Republike razresava se zbog povrede Ustava, odlukom Narodne skupstine, glasovima najmanje dve trecine narodnih poslanika.
Postupak za razresenje moze da pokrene Narodna skupstina, na predlog najmanje jedne trecine narodnih poslanika.
Ustavni sud je duzan da po pokrenutom postupku za razresenje, najkasnije u roku od 45 dana, odluci o postojanju povrede Ustava.

Imunitet

Clan 119.

Predsednik Republike uziva imunitet kao narodni poslanik.
O imunitetu predsednika Republike odlucuje Narodna skupstina.

Zamenjivanje predsednika Republike

Clan 120.

Kada je predsednik Republike sprecen da obavlja duznost ili mu mandat prestane pre isteka vremena na koje je biran, zamenjuje ga predsednik Narodne skupstine.
Predsednik Narodne skupstine moze da zamenjuje predsednika Republike najduze tri meseca.
Izbore za predsednika Republike predsednik Narodne Skupstine je obavezan da raspise tako da se odrze najkasnije tri meseca od nastanka sprecenosti predsednika Republike odnosno prestanka mandata na koji je biran.

Zakon o predsedniku Republike

Clan 121.

O predsedniku Republike donosi se zakon.

3. Vlada

Polozaj Vlade

Clan 122.

Vlada je nosilac izvrsne vlasti u Republici Srbiji.

Nadleznost

Clan 123.

Vlada:

1. utvrduje i vodi politiku,

2. izvrsava zakone i druge opste akte Narodne skupstine,

3. donosi uredbe i druge opste akte radi izvrsavanja zakona,

4. predlaze Narodnoj skupstini zakone i druge opste akte i daje o njima misljenje kad ih podnese drugi predlagac,

5. usmerava i uskladuje rad organa drzavne uprave i vrsi nadzor nad njihovim radom,

6. vrsi i druge poslove odredene Ustavom i zakonom.

Odgovornost Vlade

Clan 124.

Vlada je odgovorna Narodnoj skupstini za politiku Republike Srbije, za izvrsavanje zakona i drugih opstih akata Narodne skupstine i za rad organa drzavne uprave.

Predsednik Vlade i clanovi Vlade

Clan 125.

Vladu cine predsednik Vlade, jedan ili vise potpredsednika i ministri.
Predsednik Vlade vodi i usmerava rad Vlade, stara se o ujednacenom politickom delovanju Vlade, uskladuje rad clanova Vlade i predstavlja Vladu.
Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovorni predsedniku Vlade, Vladi i Narodnoj skupstini.

Nespojivost funkcija

Clan 126.

Clan Vlade ne moze biti narodni poslanik u Narodnoj skupstini, poslanik u skupstini autonomne pokrajine i odbornik u skupstini jedinice lokalne samouprave, niti clan izvrsnog veca autonomne pokrajine ili izvrsnog organa jedinice lokalne samouprave.
Zakonom se ureduje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi u sukobu sa polozajem clana Vlade.

Izbor Vlade

Clan 127.

Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupstini predlaze predsednik Republike, posto saslusa misljenje predstavnika izabranih izbornih lista.
Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skupstini iznosi program Vlade i predlaze njen sastav.
Narodna skupstina istovremeno glasa o programu Vlade i izboru predsednika i clanova Vlade.
Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala vecina od ukupnog broja narodnih poslanika.

Pocetak i prestanak mandata Vlade i clanova Vlade

Clan 128.

Mandat Vlade traje do isteka mandata Narodne skupstine koja ju je izabrala.
Mandat Vlade pocinje da tece danom polaganja zakletve pred Narodnom skupstinom.
Mandat Vlade prestaje pre isteka vremena na koje je izabrana, izglasavanjem nepoverenja, raspustanjem Narodne skupstine, ostavkom predsednika Vlade i u drugim slucajevima utvrdenim Ustavom.
Vlada kojoj je prestao mandat moze da vrsi samo poslove odredene zakonom, do izbora nove Vlade.
Vlada kojoj je prestao mandat ne moze da predlozi raspustanje Narodne skupstine.
clanu Vlade mandat prestaje pre isteka vremena na koje je izabran, konstatovanjem ostavke, izglasavanjem nepoverenja u Narodnoj skupstini i razresenjem od strane Narodne skupstine, na predlog predsednika Vlade.

Interpelacija

Clan 129.

Najmanje 50 narodnih poslanika moze podneti interpelaciju u vezi sa radom Vlade ili pojedinog clana Vlade.
Vlada je duzna da odgovori na interpelaciju u roku od 30 dana.
Narodna skupstina raspravlja i glasa o odgovoru koji su na interpelaciju podneli Vlada ili clan Vlade kome je interpelacija upucena.
Izglasavanjem prihvatanja odgovora Narodna skupstina nastavlja da radi po usvojenom dnevnom redu.
Ako Narodna skupstina glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili clana Vlade, pristupice se glasanju o nepoverenju Vladi ili clanu Vlade, ukoliko prethodno, po neprihvatanju odgovora na interpelaciju, predsednik Vlade, odnosno clan Vlade ne podnese ostavku.
O pitanju koje je bilo predmet interpelacije ne moze se ponovo raspravljati pre isteka roka od 90 dana.

Glasanje o nepoverenju Vladi ili clanu Vlade

Clan 130.

Glasanje o nepoverenju Vladi ili pojedinom clanu Vlade moze zatraziti najmanje 60 narodnih poslanika.
Predlog za glasanje o nepoverenju Vladi ili pojedinom clanu Vlade Narodna skupstina razmatra na prvoj narednoj sednici, a najranije pet dana po podnosenju predloga. Nakon okoncanja rasprave pristupa se glasanju o predlogu.
Narodna skupstina je prihvatila predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi ili clanu Vlade ako je za njega glasalo vise od polovine od svih narodnih poslanika.
Ako Narodna skupstina izglasa nepoverenje Vladi, predsednik Republike je duzan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako Narodna skupstina ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja, predsednik Republike je duzan da raspusti Narodnu skupstinu i raspise izbore.
Ako Narodna skupstina izglasa nepoverenje clanu Vlade, predsednik Vlade je duzan da pokrene postupak za izbor novog clana Vlade, u skladu sa zakonom.
Ako Vladi ili clanu Vlade ne bude izglasano nepoverenje, potpisnici predloga ne mogu podneti novi predlog za glasanje o nepoverenju pre isteka roka od 180 dana.

Glasanje o poverenju Vladi

Clan 131.

Vlada moze zatraziti glasanje o svom poverenju.
Predlog za glasanje o poverenju Vladi moze se, na zahtev Vlade, razmatrati i na sednici Narodne skupstine koja je u toku, a ako Vlada nije podnela takav zahtev, predlog se razmatra na prvoj narednoj sednici, a najranije pet dana od njegovog podnosenja. Nakon okoncanja rasprave pristupa se glasanju o predlogu.
Narodna skupstina je prihvatila predlog za izglasavanje poverenja Vladi ako je za njega glasalo vise od polovine od svih narodnih poslanika.
Ako Narodna skupstina ne izglasa poverenje Vladi, Vladi prestaje mandat, a predsednik Republike je duzan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako Narodna skupstina ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana neizglasavanja poverenja, predsednik Republike je duzan da raspusti Narodnu skupstinu i raspise izbore.

Ostavka predsednika Vlade

Clan 132.

Predsednik Vlade moze podneti ostavku Narodnoj skupstini.
Predsednik Vlade ostavku podnosi predsedniku Narodne skupstine i istovremeno o njoj obavestava predsednika Republike i javnost.
Narodna skupstina na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika Vlade.
Vladi prestaje mandat danom konstatacije ostavke predsednika Vlade.
Kada Narodna skupstina konstatuje ostavku predsednika Vlade, predsednik Republike je duzan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako Narodna skupstina ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade, predsednik Republike je duzan da raspusti Narodnu skupstinu i raspise izbore.

Ostavka i razresenje clana Vlade

Clan 133.

clan Vlade moze podneti ostavku predsedniku Vlade.
Predsednik Vlade dostavlja ostavku clana Vlade predsedniku Narodne skupstine, a Narodna skupstina na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku.
Predsednik Vlade moze predloziti Narodnoj skupstini razresenje pojedinog clana Vlade.
Narodna skupstina razmatra i glasa o predlogu za razresenje clana Vlade na prvoj narednoj sednici.
Odluka o razresenju clana Vlade doneta je ako je za nju glasala vecina od ukupnog broja narodnih poslanika.
clanu Vlade koji je podneo ostavku mandat prestaje danom konstatacije ostavke, a clanu Vlade koji je razresen, danom donosenja odluke o razresenju.
Polozaj i ovlascenja clana Vlade koji je podneo ostavku ili u odnosu na koga je podnet predlog za razresenje, do prestanka mandata, ureduju se zakonom.
Predsednik Vlade je duzan da po prestanku mandata clana Vlade zbog podnosenja ostavke ili razresenja, u skladu sa zakonom, pokrene postupak za izbor novog clana Vlade.

Imunitet predsednika i clana Vlade

Clan 134.

Predsednik Vlade i clan Vlade ne odgovaraju za misljenje izneto na sednici Vlade ili Narodne skupstine, ili za glasanje na sednici Vlade.
Predsednik i clan Vlade uzivaju imunitet kao narodni poslanik. O imunitetu predsednika i clana Vlade, odlucuje Vlada.

Zakon o Vladi

Clan 135.

O Vladi se donosi zakon.

4. Drzavna uprava

Polozaj drzavne uprave

Clan 136.

Drzavna uprava je samostalna, vezana Ustavom i zakonom, a za svoj rad odgovorna je Vladi.
Poslove drzavne uprave obavljaju ministarstva i drugi organi drzavne uprave odredeni zakonom.
Poslovi drzavne uprave i broj ministarstava odreduju se zakonom.
Unutrasnje uredenje ministarstava i drugih organa drzavne uprave i organizacija propisuje Vlada.

Poveravanje javnih ovlascenja i javne sluzbe

Clan 137.

U interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza gradana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za zivot i rad, zakonom se moze poveriti obavljanje odredenih poslova iz nadleznosti Republike Srbije autonomnoj pokrajini i jedinici lokalne samouprave.
Pojedina javna ovlascenja se mogu zakonom poveriti i preduzecima, ustanovama, organizacijama i pojedincima.
Javna ovlascenja se mogu zakonom poveriti i posebnim organima preko kojih se ostvaruje regulatorna funkcija u pojedinim oblastima ili delatnostima.
Republika Srbija, autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave mogu osnovati javne sluzbe.
Delatnosti i poslovi zbog kojih se osnivaju javne sluzbe, njihovo uredenje i rad propisuje se zakonom.

5. Zastitnik gradana

Clan 138.

Zastitnik gradana je nezavisan drzavni organ koji stiti prava gradana i kontrolise rad organa drzavne uprave, organa nadleznog za pravnu zastitu imovinskih prava i interesa Republike Srbije, kao i drugih organa i organizacija, preduzeca i ustanova kojima su poverena javna ovlascenja.
Zastitnik gradana nije ovlascen da kontrolise rad Narodne skupstine, predsednika Republike, Vlade, Ustavnog suda, sudova i javnih tuzilastava.
Zastitnika gradana bira i razresava Narodna skupstina, u skladu sa Ustavom i zakonom.
Zastitnik gradana za svoj rad odgovara Narodnoj skupstini.
Zastitnik gradana uziva imunitet kao narodni poslanik. O imunitetu zastitnika gradana odlucuje Narodna skupstina.
O Zastitniku gradana donosi se zakon.

6. Vojska Srbije

Nadleznost

Clan 139.

Vojska Srbije brani zemlju od oruzanog ugrozavanja spolja i izvrsava druge misije i zadatke, u skladu sa Ustavom, zakonom i principima medunarodnog prava koji regulisu upotrebu sile.

Upotreba Vojske Srbije van granica

Clan 140.

Vojska Srbije se moze upotrebiti van granica Republike Srbije samo po odluci Narodne skupstine Republike Srbije.

Kontrola nad Vojskom Srbije

Clan 141.

Vojska Srbije je pod demokratskom i civilnom kontrolom.
O Vojsci Srbije donosi se zakon.

7. Sudovi

Nacela sudstva

Clan 142.

Sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije.
Sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na osnovu Ustava, zakona i drugih opstih akata, kada je to predvideno zakonom, opsteprihvacenih pravila medunarodnog prava i potvrdenih medunarodnih ugovora.
Raspravljanje pred sudom je javno i moze se ograniciti samo u skladu s Ustavom.
U sudenju ucestvuju sudije i sudije porotnici, na nacin utvrden zakonom.
Zakonom se moze propisati da u odredenim sudovima i u odredenim stvarima sude samo sudije.
Sud sudi u vecu, a zakonom se moze predvideti da u odredenim stvarima sudi sudija pojedinac.

Vrste sudova

Clan 143.

Sudska vlast u Republici Srbiji pripada sudovima opste i posebne nadleznosti.
Osnivanje, organizacija, nadleznost, uredenje i sastav sudova ureduju se zakonom.
Ne mogu se osnivati privremeni, preki ili vanredni sudovi.
Vrhovni kasacioni sud je najvisi sud u Republici Srbiji.
Sediste Vrhovnog kasacionog suda je u Beogradu.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda

Clan 144.

Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, po pribavljenom misljenju opste sednice Vrhovnog kasacionog suda i nadleznog odbora Narodne skupstine, bira Narodna skupstina.
Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od pet godina i ne moze biti ponovo biran.
Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na koje je izabran na njegov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova za prestanak sudijske funkcije ili razresenjem iz zakonom propisanih razloga za razresenje predsednika suda.
Odluku o prestanku funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda donosi Narodna skupstina, u skladu sa zakonom, pri cemu odluku o razresenju donosi na predlog Visokog saveta sudstva.

Sudske odluke

Clan 145.

Sudske odluke se donose u ime naroda.
Sudske odluke se zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrdenom medunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona.
Sudske odluke su obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole.
Sudsku odluku moze preispitivati samo nadlezni sud, u zakonom propisanom postupku.
Pomilovanjem ili amnestijom izrecena kazna moze se, bez sudske odluke, oprostiti u celini ili delimicno.

Stalnost sudijske funkcije

Clan 146.

Sudijska funkcija je stalna.
Izuzetno, lice koje se prvi put bira za sudiju bira se na tri godine.

Izbor sudija

Clan 147.

Narodna skupstina, na predlog Visokog saveta sudstva, bira za sudiju lice koje se prvi put bira na sudijsku funkciju.
Mandat sudiji koji je prvi put izabran na sudijsku funkciju traje tri godine.
Visoki savet sudstva, u skladu sa zakonom, bira sudije za trajno obavljanje sudijske funkcije, u istom ili drugom sudu.
Visoki savet sudstva odlucuje i o izboru sudija koji su na stalnoj sudijskoj funkciji u drugi ili visi sud.

Prestanak sudijske funkcije

Clan 148.

Sudiji prestaje sudijska funkcija na njegov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razresenjem iz zakonom predvidenih razloga, kao i ako ne bude izabran na stalnu funkciju.
Odluku o prestanku sudijske funkcije donosi Visoki savet sudstva. Protiv ove odluke sudija ima pravo zalbe Ustavnom sudu. Izjavljena zalba iskljucuje pravo na podnosenje Ustavne zalbe.
Postupak, osnovi i razlozi za prestanak sudijske funkcije, kao i razlozi za razresenje od duznosti predsednika suda, ureduju se zakonom.

Nezavisnost sudije

Clan 149.

Sudija je u vrsenju sudijske funkcije nezavisan i potcinjen samo Ustavu i zakonu.
Svaki uticaj na sudiju u vrsenju sudijske funkcije je zabranjen.

Nepremestivost sudije

Clan 150.

Sudija ima pravo da vrsi sudijsku funkciju u sudu za koji je izabran i samo uz svoju saglasnost moze biti premesten ili upucen u drugi sud.
U slucaju ukidanja suda ili preteznog dela nadleznosti suda za koji je izabran, sudija izuzetno moze bez svoje saglasnosti biti trajno premesten ili upucen u drugi sud, u skladu sa zakonom.

Imunitet

Clan 151.

Sudija ne moze biti pozvan na odgovornost za izrazeno misljenje ili glasanje prilikom donosenja sudske odluke, osim ako se radi o krivicnom delu krsenja zakona od strane sudije.
Sudija ne moze biti lisen slobode u postupku pokrenutom zbog krivicnog dela ucinjenog u obavljanju sudijske funkcije bez odobrenja Visokog saveta sudstva.

Nespojivost sudijske funkcije

Clan 152.

Zabranjeno je politicko delovanje sudija.
Zakonom se ureduje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa sudijskom funkcijom.

8. Visoki savet sudstva

Polozaj, sastav i izbor

Clan 153.

Visoki savet sudstva je nezavisan i samostalan organ koji obezbeduje i garantuje nezavisnost i samostalnost sudova i sudija.
Visoki savet sudstva ima 11 clanova.
U sastav Visokog saveta sudstva ulaze predsednik Vrhovnog kasacionog suda, ministar nadlezan za pravosude i predsednik nadleznog odbora Narodne skupstine, kao clanovi po polozaju i osam izbornih clanova koje bira Narodna skupstina, u skladu sa zakonom.
Izborne clanove cine sest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.
Predsednici sudova ne mogu biti izborni clanovi Visokog saveta sudstva.
Mandat clanova Visokog saveta sudstva traje pet godina, osim za clanove po polozaju.
Clan Visokog saveta sudstva uziva imunitet kao sudija.

Nadleznost Visokog saveta sudstva

Clan 154.

Visoki savet sudstva bira i razresava sudije, u skladu sa Ustavom i zakonom, predlaze Narodnoj skupstini izbor sudija prilikom prvog izbora na sudijsku funkciju, predlaze Narodnoj skupstini izbor predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova, u skladu sa Ustavom i zakonom, ucestvuje u postupku za prestanak funkcije predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika sudova, na nacin predviden Ustavom i zakonom, vrsi i druge poslove odredene zakonom.

Pravni lek

Clan 155.

Protiv odluke Visokog saveta sudstva moze se uloziti zalba Ustavnom sudu, u slucajevima propisanim zakonom.

9. Javno tuzilastvo

Polozaj i nadleznost

Clan 156.

Javno tuzilastvo je samostalan drzavni organ koji goni ucinioce krivicnih i drugih kaznjivih dela i preduzima mere za zastitu ustavnosti i zakonitosti.
Javno tuzilastvo vrsi svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona, potvrdenog medunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona.

Osnivanje i organizacija

Clan 157.

Osnivanje, organizacija i nadleznost javnog tuzilastva ureduju se zakonom.
Republicko javno tuzilastvo je najvise javno tuzilastvo u Republici Srbiji.

Republicki javni tuzilac

Clan 158.

Republicki javni tuzilac vrsi nadleznost javnog tuzilastva u okviru prava i duznosti Republike Srbije.
Republickog javnog tuzioca, na predlog Vlade, po pribavljenom misljenju nadleznog odbora Narodne skupstine, bira Narodna skupstina.
Republicki javni tuzilac bira se na period od sest godina i moze biti ponovo biran.
Republickom javnom tuziocu prestaje funkcija ako ne bude ponovo izabran, kada sam to zatrazi, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razresenjem iz zakonom predvidenih razloga.
Odluku o prestanku funkcije Republickom javnom tuziocu donosi Narodna skupstina, u skladu sa zakonom, pri cemu odluku o razresenju donosi na predlog Vlade.

Javni tuzioci i zamenici javnih tuzilaca

Clan 159.

Funkciju javnog tuzilastva vrsi javni tuzilac.
Javnog tuzioca bira Narodna skupstina, na predlog Vlade.
Mandat javnog tuzioca traje sest godina i moze biti ponovo biran.
Zamenik javnog tuzioca zamenjuje javnog tuzioca pri vrsenju tuzilacke funkcije i duzan je da postupa po njegovim uputstvima.
Narodna skupstina, na predlog Drzavnog veca tuzilaca, bira za zamenika javnog tuzioca lice koje se prvi put bira na ovu funkciju.
Mandat zameniku javnog tuzioca koji je prvi put izabran na funkciju traje tri godine.
Drzavno vece tuzilaca, u skladu sa zakonom, bira zamenike javnih tuzilaca za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tuzilastvu.
Drzavno vece tuzilaca odlucuje i o izboru zamenika javnih tuzilaca koji su na stalnoj funkciji u drugo ili vise javno tuzilastvo.

Odgovornost

Clan 160.

Republicki javni tuzilac odgovoran je za rad javnog tuzilastva i za svoj rad Narodnoj skupstini.
Javni tuzioci odgovaraju za rad javnog tuzilastva i za svoj rad Republickom javnom tuziocu i Narodnoj skupstini, a nizi javni tuzioci i neposredno visem javnom tuziocu.
Zamenici javnog tuzioca odgovaraju za svoj rad javnom tuziocu.

Prestanak funkcije javnog tuzioca i zamenika javnog tuzioca

Clan 161.

Javnom tuziocu i zameniku tuzioca prestaje funkcija na njihov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova ili razresenjem iz zakonom propisanih razloga. Javnom tuziocu funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran, a zameniku javnog tuzioca, ako ne bude izabran na stalnu funkciju.
Odluku o prestanku funkcije javnog tuzioca, u skladu sa zakonom donosi Narodna skupstina, pri cemu odluku o razresenju donosi na predlog Vlade.
Odluku o prestanku funkcije zamenika javnog tuzioca, u skladu sa zakonom, donosi Drzavno vece tuzilaca.
Protiv odluke o prestanku funkcije javni tuzilac i zamenik javnog tuzioca mogu uloziti zalbu Ustavnom sudu. Izjavljena zalba iskljucuje pravo na podnosenje ustavne zalbe.
Postupak, osnovi i razlozi za prestanak funkcije javnog tuzioca i zamenika javnog tuzioca, ureduju se zakonom.

Imunitet

Clan 162.

Javni tuzilac i zamenik javnog tuzioca ne mogu biti pozvani na odgovornost za izrazeno misljenje u vrsenju tuzilacke funkcije, osim ako se radi o krivicnom delu krsenja zakona od strane javnog tuzioca, odnosno zamenika javnog tuzioca.
Javni tuzilac, odnosno zamenik javnog tuzioca ne moze biti lisen slobode u postupku pokrenutom zbog krivicnog dela ucinjenog u vrsenju tuzilacke funkcije, odnosno sluzbe, bez odobrenja nadleznog odbora Narodne skupstine.

Nespojivost tuzilacke funkcije

Clan 163.

Zabranjeno je politicko delovanje javnih tuzilaca i zamenika javnih tuzilaca.
Zakonom se ureduje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa tuzilackom funkcijom.

Polozaj, sastav i izbor Drzavnog veca tuzilaca

Clan 164.

Drzavno vece tuzilaca je samostalan organ koji obezbeduje i garantuje samostalnost javnih tuzilaca i zamenika javnih tuzilaca u skladu sa Ustavom.
Drzavno vece tuzilaca ima 11 clanova.
U sastav Drzavnog veca tuzilaca ulaze Republicki javni tuzilac, ministar nadlezan za pravosude i predsednik nadleznog odbora Narodne skupstine, kao clanovi po polozaju i osam izbornih clanova koje bira Narodna skupstina, u skladu sa zakonom.
Izborne clanove cine sest javnih tuzilaca ili zamenika javnih tuzilaca sa stalnom funkcijom, od kojih je jedan sa teritorije autonomnih pokrajina, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta.
Mandat clanova Drzavnog veca tuzilaca traje pet godina, osim za clanove po polozaju.
clan Drzavnog veca tuzilaca uziva imunitet kao javni tuzilac.

Nadleznost Drzavnog veca tuzilaca

Clan 165.

Drzavno vece tuzilaca predlaze Narodnoj skupstini kandidate za prvi izbor za zamenika javnog tuzioca, bira zamenike javnih tuzilaca za trajno obavljanje funkcije zamenika javnog tuzioca, bira zamenike javnih tuzilaca koji su na stalnoj funkciji za zamenike javnog tuzioca u drugom javnom tuzilastvu, odlucuje u postupku za prestanak funkcije zamenika javnih tuzilaca, na nacin predviden Ustavom i zakonom, vrsi i druge poslove odredene zakonom.

SESTI DEO

USTAVNI SUD

Polozaj

Clan 166.

Ustavni sud je samostalan i nezavisan drzavni organ koji stiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode.
Odluke Ustavnog suda su konacne, izvrsne i opsteobavezujuce.

Nadleznost

Clan 167.

Ustavni sud odlucuje o:

1. saglasnosti zakona i drugih opstih akata sa Ustavom, opsteprihvacenim pravilima medunarodnog prava i potvrdenim medunarodnim ugovorima,

2. saglasnosti potvrdenih medunarodnih ugovora sa Ustavom,

3. saglasnosti drugih opstih akata sa zakonom,

4. saglasnosti statuta i opstih akata autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave sa Ustavom i zakonom,

5. saglasnosti opstih akata organizacija kojima su poverena javna ovlascenja, politickih stranaka, sindikata, udruzenja gradana i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom.

Ustavni sud:

1. resava sukob nadleznosti izmedu sudova i drugih drzavnih organa,

2. resava sukob nadleznosti izmedu republickih organa i pokrajinskih organa ili organa jedinica lokalne samouprave,

3. resava sukob nadleznosti izmedu pokrajinskih organa i organa jedinica lokalne samouprave,

4. resava sukob nadleznosti izmedu organa razlicitih autonomnih pokrajina ili razlicitih jedinica lokalne samouprave,

5. odlucuje o izbornim sporovima za koje zakonom nije odredena nadleznost sudova,

6. vrsi i druge poslove odredene Ustavom i zakonom.

Ustavni sud odlucuje o zabrani rada politicke stranke, sindikalne organizacije ili udruzenja gradana.
Ustavni sud obavlja i druge poslove predvidene Ustavom.

Ocena ustavnosti i zakonitosti

Clan 168.

Postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti mogu da pokrenu drzavni organi, organi teritorijalne autonomije ili lokalne samouprave, kao i najmanje 25 narodnih poslanika. Postupak moze pokrenuti i sam Ustavni sud.
Svako pravno ili fizicko lice ima pravo na inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti.
Zakon ili drugi opsti akt koji nije saglasan Ustavu ili zakonu prestaje da vazi danom objavljivanja odluke Ustavnog suda u sluzbenom glasilu.
Ustavni sud moze, do donosenja konacne odluke i pod uslovima odredenim zakonom, obustaviti izvrsenje pojedinacnog akta ili radnje preduzete na osnovu zakona ili drugog opsteg akta ciju ustavnost ili zakonitost ocenjuje.
Ustavni sud moze oceniti saglasnost zakona i drugih opstih akata sa Ustavom, opstih akata sa zakonom i po prestanku njihovog vazenja, ako je postupak ocene ustavnosti pokrenut najkasnije u roku od sest meseci od prestanka njihovog vazenja.

Ocena ustavnosti zakona pre njegovog stupanja na snagu

Clan 169.

Na zahtev najmanje jedne trecine narodnih poslanika, Ustavni sud je duzan da u roku od sedam dana oceni ustavnost zakona koji je izglasan, a ukazom jos nije proglasen.
Ako zakon bude proglasen pre donosenja odluke o ustavnosti, Ustavni sud ce nastaviti da postupa prema zahtevu, u skladu sa redovnim postupkom za ocenu ustavnosti zakona.
Ako Ustavni sud donese odluku o neustavnosti zakona pre njegovog proglasenja, ova odluka ce stupiti na snagu danom proglasenja zakona.
Postupak za ocenu ustavnosti ne moze biti pokrenut protiv zakona cija je uskladenost sa Ustavom utvrdena pre njegovog stupanja na snagu.

Ustavna zalba

Clan 170.

Ustavna zalba se moze izjaviti protiv pojedinacnih akata ili radnji drzavnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlascenja, a kojima se povreduju ili uskracuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemcene Ustavom, ako su iscrpljena ili nisu predvidena druga pravna sredstva za njihovu zastitu.

Obezbedenje izvrsenja odluke

Clan 171.

Svako je duzan da postuje i izvrsava odluku Ustavnog suda.
Ustavni sud svojom odlukom ureduje nacin njenog izvrsenja, kada je to potrebno.
Izvrsenje odluka Ustavnog suda ureduje se zakonom.

Sastav Ustavnog suda. Izbor i imenovanje sudija Ustavnog suda

Clan 172.

Ustavni sud cini 15 sudija koji se biraju i imenuju na devet godina.
Pet sudija Ustavnog suda bira Narodna skupstina, pet imenuje predsednik Republike, a pet opsta sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije.
Narodna skupstina bira pet sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata koje predlozi predsednik Republike, predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata koje predlozi Narodna skupstina, a opsta sednica Vrhovnog kasacionog suda imenuje pet sudija izmedu 10 kandidata koje na zajednickoj sednici predloze Visoki savet sudstva i Drzavno vece tuzilaca.
Sa svake od predlozenih lista kandidata jedan od izabranih kandidata mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina.
Sudija Ustavnog suda se bira i imenuje medu istaknutim pravnicima sa najmanje 40 godina zivota i 15 godina iskustva u pravnoj struci.
Jedno lice moze biti birano ili imenovano za sudiju Ustavnog suda najvise dva puta.
Sudije Ustavnog suda iz svog sastava biraju predsednika na period od tri godine, tajnim glasanjem.

Sukob interesa. Imunitet

Clan 173.

Sudija Ustavnog suda ne moze vrsiti drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao, izuzev profesure na pravnom fakultetu u Republici Srbiji, u skladu sa zakonom.
Sudija Ustavnog suda uziva imunitet kao narodni poslanik. O njegovom imunitetu odlucuje Ustavni sud.

Prestanak duznosti sudije Ustavnog suda

Clan 174.

Sudiji Ustavnog suda duznost prestaje istekom vremena na koje je izabran ili imenovan, na njegov zahtev, kad napuni zakonom propisane opste uslove za starosnu penziju ili razresenjem.
Sudija Ustavnog suda razresava se ako povredi zabranu sukoba interesa, trajno izgubi radnu sposobnost za duznost sudije Ustavnog suda, bude osuden na kaznu zatvora ili za kaznjivo delo koje ga cini nedostojnim duznosti sudije Ustavnog suda.
O prestanku duznosti sudije, na zahtev ovlascenih predlagaca za izbor, odnosno imenovanje za izbor sudije Ustavnog suda, odlucuje Narodna Skupstina. Inicijativu za pokretanje postupka za razresenje moze da podnese Ustavni sud.

Nacin odlucivanja u Ustavnom sudu. Zakon o Ustavnom sudu

Clan 175.

Ustavni sud odluke donosi vecinom glasova svih sudija Ustavnog suda.
Odluku da samostalno pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud donosi dvotrecinskom vecinom glasova svih sudija.
Uredenje Ustavnog suda i postupak pred Ustavnim sudom i pravno dejstvo njegovih odluka, ureduju se zakonom.

SEDMI DEO

TERITORIJALNO UREÐENJE

1. Pokrajinska autonomija i lokalna samouprava

Pojam

Clan 176.

Gradani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu, koje ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika.
Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave imaju status pravnih lica.

Razgranicenje nadleznosti

Clan 177.

Jedinice lokalne samouprave nadlezne su u pitanjima koja se, na svrsishodan nacin, mogu ostvarivati unutar jedinice lokalne samouprave, a autonomne pokrajine u pitanjima koja se, na svrsishodan nacin, mogu ostvarivati unutar autonomne pokrajine, u kojima nije nadlezna Republika Srbija.
Koja su pitanja od republickog, pokrajinskog i lokalnog znacaja odreduje se zakonom.

Poveravanje nadleznosti

Clan 178.

Republika Srbija moze zakonom poveriti autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadleznosti.
Autonomna pokrajina moze odlukom poveriti jedinicama lokalne samouprave pojedina pitanja iz svoje nadleznosti.
Sredstva za vrsenje poverenih nadleznosti obezbeduje Republika Srbija ili autonomna pokrajina, zavisno od toga ko je poverio nadleznosti.
Prava i obaveze autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave i ovlascenja Republike Srbije i autonomnih pokrajina u nadzoru nad vrsenjem poverenih nadleznosti ureduju se zakonom.

Pravo na samostalno uredivanje organa

Clan 179.

Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i statutom autonomne pokrajine, a jedinice lokalne samouprave, u skladu sa Ustavom i zakonom, samostalno propisuju uredenje i nadleznost svojih organa i javnih sluzbi.

Skupstina autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave

Clan 180.

Skupstina je najvisi organ autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave.
Skupstinu autonomne pokrajine cine poslanici, a skupstinu jedinice lokalne samouprave odbornici.
Poslanici i odbornici biraju se na period od cetiri godine, na neposrednim izborima tajnim glasanjem, i to poslanici u skladu sa odlukom skupstine autonomne pokrajine, a odbornici, u skladu sa zakonom.
U autonomnim pokrajinama i jedinicama lokalne samouprave u kojima zivi stanovnistvo mesovitog nacionalnog sastava, omogucuje se srazmerna zastupljenost nacionalnih manjina u skupstinama, u skladu sa zakonom.

Saradnja autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave

Clan 181.

Autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave saraduju sa odgovarajucim teritorijalnim zajednicama i jedinicama lokalne samouprave drugih drzava, u okviru spoljne politike Republike Srbije, uz postovanje teritorijalnog jedinstva i pravnog poretka Republike Srbije.

2. Autonomne pokrajine

Pojam, osnivanje i teritorija autonomne pokrajine

Clan 182.

Autonomne pokrajine su autonomne teritorijalne zajednice osnovane Ustavom, u kojima gradani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju.
Republika Srbija ima Autonomnu pokrajinu Vojvodinu i Autonomnu pokrajinu Kosovo i Metohija. Sustinska autonomija Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija uredice se posebnim zakonom koji se donosi po postupku predvidenom za promenu Ustava.
Nove autonomne pokrajine mogu se osnivati, a vec osnovane ukidati ili spajati po postupku predvidenom za promenu Ustava. Predlog za osnivanje novih ili ukidanje, odnosno spajanje postojecih autonomnih pokrajina utvrduju gradani na referendumu, u skladu sa zakonom.
Teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se moze promeniti granica izmedu autonomnih pokrajina odreduje se zakonom. Teritorija autonomnih pokrajina ne moze se menjati bez saglasnosti njenih gradana izrazene na referendumu, u skladu sa zakonom.

Nadleznost autonomnih pokrajina

Clan 183.

Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i svojim statutom, ureduju nadleznost, izbor, organizaciju i rad organa i sluzbi koje osnivaju.
Autonomne pokrajine, u skladu sa zakonom, ureduju pitanja od pokrajinskog znacaja u oblasti:

1. prostornog planiranja i razvoja,

2. poljoprivrede, vodoprivrede, sumarstva, lova, ribolova, turizma, ugostiteljstva, banja i lecilista, zastite zivotne sredine, industrije i zanatstva, drumskog, recnog i zeleznickog saobracaja i uredivanja puteva, priredivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija,

3. prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zastite i javnog informisanja na pokrajinskom nivou.

Autonomne pokrajine se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava, u skladu sa zakonom.
Autonomne pokrajine utvrduju simbole pokrajine i nacin njihovog koriscenja.
Autonomne pokrajine upravljaju pokrajinskom imovinom na nacin predviden zakonom.
Autonomne pokrajine, u skladu sa Ustavom i zakonom, imaju izvorne prihode, obezbeduju sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova, donose svoj budzet i zavrsni racun.

Finansijska autonomija autonomnih pokrajina

Clan 184.

Autonomna pokrajina ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadleznosti.
Vrste i visina izvornih prihoda autonomnih pokrajina odreduju se zakonom.
Zakonom se odreduje ucesce autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije.
Budzet Autonomne pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budzet Republike Srbije, s tim sto se tri sedmine od budzeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.

Pravni akti autonomne pokrajine

Clan 185.

Najvisi pravni akt autonomne pokrajine je statut.
Statut autonomne pokrajine donosi njena skupstina, uz prethodnu saglasnost Narodne skupstine.
O pitanjima iz svoje nadleznosti autonomna pokrajina donosi odluke i druga opsta akta.

Nadzor nad radom organa autonomne pokrajine

Clan 186.

Vlada moze pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke autonomne pokrajine, pre njenog stupanja na snagu. U tom slucaju, Ustavni sud moze, do donosenja svoje odluke, odloziti stupanje na snagu osporene odluke autonomne pokrajine.

Zastita pokrajinske autonomije

Clan 187.

Organ odreden statutom autonomne pokrajine ima pravo zalbe Ustavnom sudu ako se pojedinacnim aktom ili radnjom drzavnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemogucava vrsenje nadleznost autonomne pokrajine.
Organ odreden statutom autonomne pokrajine moze pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opsteg akta Republike Srbije ili opsteg akta jedinice lokalne samouprave kojim se povreduje pravo na pokrajinsku autonomiju.

3. Lokalna samouprava

Osnovne odredbe

Clan 188.

Jedinice lokalne samouprave su opstine, gradovi i grad Beograd.
Teritorija i sediste jedinice lokalne samouprave odreduje se zakonom.
Osnivanju, ukidanju i promeni teritorije jedinice lokalne samouprave prethodi referendum na teritoriji te jedinice lokalne samouprave.
Poslovi jedinice lokalne samouprave finansiraju se iz izvornih prihoda jedinice lokalne samouprave, budzeta Republike Srbije, u skladu sa zakonom, i budzeta autonomne pokrajine, kada je autonomna pokrajina poverila jedinicama lokalne samouprave obavljanje poslova iz svoje nadleznosti, u skladu sa odlukom skupstine autonomne pokrajine.

Polozaj jedinica lokalne samouprave

Clan 189.

Opstine se osnivaju i ukidaju zakonom.
Grad se osniva zakonom, u skladu sa kriterijumima predvidenim zakonom kojim se ureduje lokalna samouprava.
Grad ima nadleznosti koje su Ustavom poverene opstini, a zakonom mu se mogu poveriti i druge nadleznosti.
Statutom grada moze se predvideti da se na teritoriji grada obrazuju dve ili vise gradskih opstina. Statutom grada se ureduju poslovi iz nadleznosti grada koje vrse gradske opstine.
Polozaj grada Beograda, glavnog grada Republike Srbije, ureduje se zakonom o glavnom gradu i statutom grada Beograda. Grad Beograd ima nadleznosti koje su Ustavom i zakonom poverene opstini i gradu, a zakonom o glavnom gradu mogu mu se poveriti i druge nadleznosti.

Nadleznost opstine

Clan 190.

Opstina, preko svojih organa, u skladu sa zakonom:

1. ureduje i obezbeduje obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti;

2. ureduje i obezbeduje koriscenje gradevinskog zemljista i poslovnog prostora;

3. stara se o izgradnji, rekonstrukciji, odrzavanju i koriscenju lokalnih puteva i ulica i drugih javnih objekata od opstinskog znacaja; ureduje i obezbeduje lokalni prevoz;

4. stara se o zadovoljavanju potreba gradana u oblasti prosvete, kulture, zdravstvene i socijalne zastite, decije zastite, sporta i fizicke kulture;

5. stara se o razvoju i unapredenju turizma, zanatstva, ugostiteljstva i trgovine;

6. stara se o zastiti zivotne sredine, zastiti od elementarnih i drugih nepogoda; zastiti kulturnih dobara od znacaja za opstinu;

7. zastiti, unapredenju i koriscenju poljoprivrednog zemljista;

8. obavlja i druge poslove odredene zakonom.

Opstina samostalno, u skladu sa zakonom, donosi svoj budzet i zavrsni racun, urbanisticki plan i program razvoja opstine, utvrduje simbole opstine i njihovu upotrebu.
Opstina se stara o ostvarivanju, zastiti i unapredenju ljudskih i manjinskih prava, kao i o javnom informisanju u opstini.
Opstina samostalno upravlja opstinskom imovinom, u skladu sa zakonom.
Opstina, u skladu sa zakonom, propisuje prekrsaje za povrede opstinskih propisa.

Pravni akti i organi opstine

Clan 191.

Najvisi pravni akt opstine je statut. Statut donosi skupstina opstine.
Skupstina opstine donosi opste akte iz svoje nadleznosti, usvaja budzet i zavrsni racun opstine, donosi plan razvoja i prostorni plan opstine, raspisuje opstinski referendum i vrsi druge poslove odredene zakonom i statutom.
Organi opstine su skupstina opstine i drugi organi odredeni statutom, u skladu sa zakonom.
Skupstina opstine odlucuje o izboru izvrsnih organa opstine, u skladu sa zakonom i statutom.
Izbor izvrsnih organa grada i grada Beograda ureduje se zakonom.

Nadzor nad radom opstine

Clan 192.

Vlada je duzna da obustavi od izvrsenja opsti akt opstine za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu i da u roku od pet dana pokrene postupak za ocenjivanje njegove ustavnosti ili zakonitosti.
Vlada moze, pod uslovima odredenim zakonom, raspustiti skupstinu opstine.
Istovremeno sa raspustanjem skupstine opstine, Vlada imenuje privremeni organ koji obavlja poslove iz nadleznosti skupstine, vodeci racuna o politickom i nacionalnom sastavu raspustene skupstine opstine.

Zastita lokalne samouprave

Clan 193.

Organ odreden statutom opstine ima pravo zalbe Ustavnom sudu ako se pojedinacnim aktom ili radnjom drzavnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemogucava vrsenje nadleznosti opstine.
Organ odreden statutom opstine moze da pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opsteg akta Republike Srbije ili autonomne pokrajine kojim se povreduje pravo na lokalnu samoupravu.

OSMI DEO

USTAVNOST I ZAKONITOST

Hijerarhija domacih i medunarodnih opstih pravnih akata

Clan 194.

Pravni poredak Republike Srbije je jedinstven.
Ustav je najvisi pravni akt Republike Srbije.
Svi zakoni i drugi opsti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom.
Potvrdeni medunarodni ugovori i opsteprihvacena pravila medunarodnog prava deo su pravnog poretka Republike Srbije. Potvrdeni medunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom.
Zakoni i drugi opsti akti doneti u Republici Srbiji ne smeju biti u suprotnosti sa potvrdenim medunarodnim ugovorima i opsteprihvacenim pravilima medunarodnog prava.

Hijerarhija domacih opstih pravnih akata

Clan 195.

Svi podzakonski opsti akti Republike Srbije, opsti akti organizacija kojima su poverena javna ovlascenja, politickih stranaka, sindikata i udruzenja gradana i kolektivni ugovori moraju biti saglasni zakonu.
Statuti, odluke i svi drugi opsti akti autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave moraju biti saglasni sa zakonom.
Svi opsti akti autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave moraju biti saglasni njihovim statutima.

Objavljivanje zakona i drugih opstih akata

Clan 196.

Zakoni i svi drugi opsti akti, objavljuju se pre stupanja na snagu.
Ustav, zakoni i podzakonski opsti akti Republike Srbije objavljuju se u republickom sluzbenom glasilu, a statuti, odluke i drugi opsti akti autonomnih pokrajina, objavljuju se u pokrajinskom sluzbenom glasilu.
Statuti i opsti akti jedinica lokalne samouprave, objavljuju se u lokalnim sluzbenim glasilima.
Zakoni i drugi opsti akti stupaju na snagu najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoje narocito opravdani razlozi, utvrdeni prilikom njihovog donosenja.

Zabrana povratnog dejstva zakona i drugih opstih akata

Clan 197.

Zakoni i svi drugi opsti akti ne mogu imati povratno dejstvo.
Izuzetno, samo pojedine odredbe zakona mogu imati povratno dejstvo, ako to nalaze opsti interes utvrden pri donosenju zakona.
Odredba krivicnog zakona moze imati povratno dejstvo samo ako je blaza za ucinioca krivicnog dela.

Zakonitost uprave

Clan 198.

Pojedinacni akti i radnje drzavnih organa, organizacija kojima su poverena javna ovlascenja, organa autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave, moraju biti zasnovani na zakonu.
Zakonitost konacnih pojedinacnih akata kojima se odlucuje o pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu podleze preispitivanju pred sudom u upravnom sporu, ako u odredenom slucaju zakonom nije predvidena drugacija sudska zastita.

Jezik postupka

Clan 199.

Svako ima pravo da koristi svoj jezik u postupku pred sudom, drugim drzavnim organom ili organizacijom koja vrsi javna ovlascenja, kada se resava o njegovom pravu ili obavezi.
Neznanje jezika na kome se postupak vodi ne sme biti smetnja za ostvarivanje i zastitu ljudskih i manjinskih prava.

Vanredno stanje

Clan 200.

Kada javna opasnost ugrozava opstanak drzave ili gradana, Narodna skupstina proglasava vanredno stanje.
Odluka o vanrednom stanju vazi najduze 90 dana. Po isteku ovog roka, Narodna skupstina odluku o vanrednom stanju moze produziti za jos 90 dana, vecinom od ukupnog broja narodnih poslanika.
Za vreme vanrednog stanja, Narodna skupstina se sastaje bez posebnog poziva i ne moze biti raspustena.
Proglasavajuci vanredno stanje Narodna skupstina moze propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemcenih ljudskih i manjinskih prava.
Kad Narodna skupstina nije u mogucnosti da se sastane, odluku o proglasenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupstine i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Narodna skupstina.
Kad Narodna skupstina nije u mogucnosti da se sastane, mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava moze propisati Vlada, uredbom, uz supotpis predsednika Republike.
Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje propisu Narodna skupstina ili Vlada vaze najduze 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima.
Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skupstina, Narodna skupstina je potvrduje u roku od 48 sati od njenog donosenja, odnosno cim bude u mogucnosti da se sastane. Ako Narodna skupstina ne potvrdi ovu odluku, odluka prestaje da vazi zavrsetkom prve sednice Narodne skupstine odrzane po proglasenju vanrednog stanja.
Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava nije propisala Narodna skupstina, Vlada je duzna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu Narodnoj skupstini u roku od 48 sati od njenog donosenja, odnosno cim Narodna skupstina bude u mogucnosti da se sastane. U suprotnom, mere odstupanja prestaju da vaze 24 sata od pocetka prve sednice Narodne skupstine odrzane po proglasenju vanrednog stanja.

Ratno stanje

Clan 201.

Ratno stanje proglasava Narodna skupstina.
Kad Narodna skupstina nije u mogucnosti da se sastane, odluku o proglasenju ratnog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skupstine i predsednik Vlade.
Proglasavajuci ratno stanje Narodna skupstina moze propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemcenih ljudskih i manjinskih prava.
Kad Narodna skupstina ne moze da se sastane, mere odstupanja od Ustavom zajemcenih ljudskih i manjinskih prava zajedno utvrduju predsednik Republike, predsednik Narodne skupstine i predsednik Vlade.
Sve mere propisane u periodu ratnog stanja potvrduje Narodna skupstina kad bude u mogucnosti da se sastane.

Odstupanja od ljudskih i manjinskih prava
u vanrednom i ratnom stanju

Clan 202.

Po proglasenju vanrednog ili ratnog stanja, dozvoljena su odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajemcenih Ustavom, i to samo u obimu u kojem je to neophodno.
Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovanja na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili drustvenog porekla.
Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava prestaju da vaze prestankom vanrednog ili ratnog stanja.
Mere odstupanja ni u kom slucaju nisu dozvoljene u pogledu prava zajemcenih cl. 23, 24, 25, 26, 28, 32, 34, 37, 38, 43, 45, 47, 49, 62 , 63, 64. i 78. Ustava.

DEVETI DEO

PROMENA USTAVA

Predlog za promenu Ustava i usvajanje promene Ustava

Clan 203.

Predlog za promenu Ustava moze podneti najmanje jedna trecina od ukupnog broja narodnih poslanika, predsednik Republike, Vlada i najmanje 150.000 biraca.
O promeni Ustava odlucuje Narodna skupstina.
Predlog za promenu Ustava usvaja se dvotrecinskom vecinom od ukupnog broja narodnih poslanika.
Ako ne bude postignuta potrebna vecina, promeni Ustava po pitanjima sadrzanim u podnetom predlogu koji nije usvojen, ne moze se pristupiti u narednih godinu dana.
Ako Narodna skupstina usvoji predlog za promenu Ustava, pristupa se izradi, odnosno razmatranju akta o promeni Ustava.
Narodna skupstina usvaja akt o promeni Ustava dvotrecinskom vecinom od ukupnog broja narodnih poslanika i moze odluciti da ga i gradani potvrde na republickom referendumu.
Narodna skupstina je duzna da akt o promeni Ustava stavi na republicki referendum radi potvrdivanja, ako se promena Ustava odnosi na preambulu Ustava, nacela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uredenje vlasti, proglasavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava.
Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrdivanje, gradani se na referendumu izjasnjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava. Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala vecina izaslih biraca.
Akt o promeni Ustava koji je potvrden na republickom referendumu stupa na snagu kada ga proglasi Narodna skupstina.
Ako Narodna skupstina ne odluci da akt o promeni Ustava stavi na potvrdivanje, promena Ustava je usvojena izglasavanjem u Narodnoj skupstini, a akt o promeni Ustava stupa na snagu kada ga proglasi Narodna skupstina.

Zabrana promene Ustava

Clan 204.

Ustav ne moze biti promenjen za vreme ratnog ili vanrednog stanja.

Ustavni zakon

Clan 205.

Za sprovodenje promene Ustava donosi se ustavni zakon.
Ustavni zakon se donosi dvotrecinskom vecinom od ukupnog broja narodnih poslanika.

DESETI DEO

ZAVRSNA ODREDBA

Clan 206.

Ovaj ustav stupa na snagu danom proglasenja u Narodnoj skupstini.